Dugi niz godina smatrana najvišom građevinom na svetu, impozantna struktura Ajfelove kule je prva stvar koja ljude širom sveta asocira kada se pomene Pariz. Milioni turista godišnje svoj boravak u francuskoj prestonici zaključuje upravo nekom kreativnom fotografijom pored ovog spomenika.
Ajfelova kula je fascinantna kako tokom dana, tako i noću. Zapravo, naročito noću, kada obasjava celu okolinu sa nekoliko hiljada sijalica koje su instalirane od samog dna do njenog vrha, a, osim prelepog spomenika, Ajfelova kula predstavlja i važnu radio – televizijsku stanicu.
Iako smo svi upoznati sa njenim postojanjem i spoljašnjim izgledom i lokacijom, postoji toliko činjenica o njoj o kojima nismo znali apsolutno ništa.
Koje su njene tačne dimenzije? Kako je došlo do izgradnje? Šta ona zapravo predstavlja? Zašto nije nikada srušena? Koja je njena tačna uloga? Odgovore na ova i još mnoga druga pitanja ćete naći u nastavku teksta.
Dimenzije
Sa svojih 300 metara visine, Ajfelova kula je 40 godina nosila titulu najviše građevine na svetu, sve dok 1930.godine u Nju Jorku nije izgrađena Krajslerova zgrada, koja je visoka 319 metara.
Kasnije je, dodatkom televizijske antene visoke 24 metara, Ajfelova kula opet nadmašila Krajslerovu zgradu i dobila titulu najviše na svetu.
Interesantno je da, usled promene vremenskih prilika, Ajfelova kula menja svoju dimenziju jer je cela rađena od gvožđa. Tako, na primer, ume da odstupi i do 8 cm od vertikale u stranu od Sunca, kada duva jak vetar, može se pomeriti od 5 do 7 cm, a svake zime, kada je veoma hadno, ona se snižava za 15 cm.
Do vrha Ajfelove kule ima ukupno 1665 stepenika, zbog čega i 7 liftova, a sama građevina ima ukuptno 3 sprata. Na trećem, poslednjem spratu, se nalazi i jedan stan, za koji se pretpostavlja da je bio namenjen za Gistava Ajfela, ali se on danas koristi za turiste, koji odatle mogu da posmatraju celu širu okolinu Ajfelove kule.
Spomenik
Ajfelova kula nije izgrađena kao hir Francuske ili individualca, koji će samo pokazati ostatku sveta šta njihovi inženjeri i arhitekte mogu. Inicijalna ideja za njenu izgradnju je bila velika kapija, koja će biti ulaz na svetsku izložbu, koja je održavana 1889. godine u Francuskoj. Iste godine je obeležena i 100 – godišnjica Francuske buržoaske revolucije, čime je Ajfelova kula postala i spomenik ovog događaja.
Francuska revolucija je trajala čitavih 10 godina, od 1789. do 1799. godine. Ovu pobuni je organizovao buržoazijski stalež nakon reformi koje je odobrio tadašnji vladar Luj XVI, a za vreme ove revolucije je došlo do određenih radikalnih promena u Francuskoj: apsolutistička monarhija je zemenjena republikom, dok je Rimokatolička crkva morala da izvrši reorganizaciju
Izgradnja i održavanje
Projekat za izgradnju Ajfelove kule je inicijalno iscrtan 1884.godine, za svetsku izložbu u Barseloni 1888.godine.
Ipak, vlasti Španije su nalazile ovaj projekat previše skupim, zbog čega su ga odbili, pa je Gistav Ajfel odlučio da se oproba u trci za izgradnju kapije za svetsku izložbu u Parizu, koja se održavala godinu dana kasnije, kao deo obeležavanja stogodišnjice od Francuske revolucije, i njegov projekat je pobedio ostalih 106 predloga, među kojima su bili: ogromna fontana koja bi prskala vodu daleko oko sebe, gigantska giljotina kao simbol žrtava revolucije i mnogi drugi.
Za izgradnju Ajfelove kule je bio potrebno 2 godine, 18038 delova napravljenih od gvožđa i 2,5 miliona zakovica. Sa izgradnjom je zvanično započeto 28. januara 1887. godine i isplanirano je da gradnja traje 14 meseci. Ipak, posao je bio toliko obiman, da se vreme izgradnje na kraju produžilo na 26 meseci, te je zvanično završen početkom 1889. godine.
U fabrici u Levaile – Pereu, u kojoj su se izlivali metalni delovi za izgradnju Ajfelove kule, radilo je 150 radnika, a na licu mesta je bilo između 150 i 300 radnika. Kada se sve svelo na papiru, izgradnja Ajfelove kule je iznela preko milion i po više od planirane sume.
Najpre su postavljeni temelji, čiji je pritisak na tlo iznosio svega 4,5 kg po 1 cm2, što je ravno pritisku težine čoveka koji sedi na stolici. Izgradnja prve platforme od 57 metara visine je trajala 5 meseci, od jula 1887.godine, do decembra iste godine. Delovi su podizani uz pomoć dizalice, kao i druga platforma, čija je izgradnja završena septembra 1888.godine.
Tokom izgradnje je došlo do 2 štrajka radnika. Povod za oba su bile niske plate po mišljenju radnika u odnosu na rizik od padova jer, za razliku od zgrada, Ajfelova kula nije imala spratove, što je bilo još rizičnije. Interesantno je da su mere bezbednosti ipak bile na zavidnom nivou jer je, tokom svih 26 meseci rada na velikim visinama, došlo do pogibije samo jednog radnika, koji je izgubio ravnotežu i pao, što je velika retkosti i danas.
Na svakih 7 godina, Ajfelova kula dobija novi sloj farbe, koji je ujedno štiti i od korozije. Za farbanje cele Ajfelove kule je potrebno 25 čoveka, 60 tona farbe i oko 1500 četki za farbanje. Cela konstrukcija se farba u 3 nijanse, počev od najtamnije na dnu i najsvetlije na vrhu, kako bi se postigao impresivan kontrast. S obzirom na to da Parižani uvek prate trendove, tako se i boja farbe menja u zavisnosti od trendova. Tako je Ajfelova kula izgrađena od metalnih delova ofarbanih u smeđe – crvenu nijansu, pa je jednu deceniju kasnije ofarbana u žuto, da bi 60 – ih godina dobila žućkasto – smeđe i kestenjaste nijanse, a 1968.godine je čak i osmišljena specijalna nijansa za farbanje Ajfelove kule – Ajfelova kula braon.
Da bi svetleo svake večeri, u Ajfelovoj kuli je instalirano 20.000 sijalica, a za njihovo održavanje i menjanje je potreban tim od čak 43 čoveka, zbog čega se i boja sijalica menja samo u posebnim prilikama. Inače, od 1925.do 1936.godine ove sijalice bi oslikavale znak čuvene francuske kompanije koja se bavi proizvodnjom automobila, Citroen.
Pored toga, Ajfelova kula je i razlog zašto je 1927.godine Čarls Linberg, tokom samostalnog transatlantskog leta, uspeo bezbedno da sleti u Pariz, jer je baš ova svetla koristio kao navigaciju.
Moris Keclin
Ajfelova kula nosi naziv po vlasniku arhitektonske firme čiji je vlasnik bio Gustav Ajfel. Ipak, on nije bio taj koji je osmislio koncept ove građevine, već jedan od inženjera koji je bio zaposlen u firmi, Moris Keclin, koji se retko kad i pominje kada se govori o izgradnji i konstrukciji Ajfelove kule jer se smatrao samo jednim od zaposlenih radnika u firmi.
Reakcije umetnika
Iako se danas smatra za jednu od najlepših i najromantičnijih građevina na svetu, nakon što je izgrađena, Ajfelova kula je naišla na mnogobrojna negodovanja tadašnjih proslavljenih francuskih umetnika. Oni su ovu građevinu videli kao rogobatnu, grubo konstruisanu, jednostavno rečeno kao građevinu koja narušava harmoničan i moderan izgled Pariza.
Čak i pre samog završetka izgradnje, oko 300 umetnika se javno pobunilo protiv ovog, po njihovim rečima, gigantskim crnim fabričkim dimnjakom, te su 14. Februara 1887.godine i potpisali otvoren protest protiv izgradnje Ajfelove kule:
’’Mi, pisci, slikari, skulptori, arhitekte, strastveni ljubitelji do sada netaknute lepote Pariza, ovom prilikom protestujemo uz svu našu moć i prezir, u ime sada neprepoznatljivog francuskog ukusa, u strahu za francusku umetnost i istoriju, protiv konstrukcije u samom centru naše prestonice, beskorisne i monstruozne Ajfelove kule’’
Osim svih grotesktnih imena kojima su je nazivali, francuski umetnici su čak izjavili da čak ni Amerika ne bi prihvatila ovakvu konstrukciju u bilo kom delu svoje države.
Rušenje
Samu konstrukciju je dobrim delom finansirao sam Gistav Ajfel, zbog čega je na veću odlučeno da će, u njegovu čast, Ajfelova kula ostati netaknuta barem 20 godina, za koje vreme će moći da povrati sav novac i sredstva koje je uložio. Nakon toga, Ajfelova kula je trebalo da pripadne francuskim, odnosno pariskim vlastima, koje će sa njom moći da rade šta god žele.
Inicijalni plan francuske vlade je bio da, nakon predaje Ajfelove kule, metal koji je iskorišćen za izgranju prodaju kao sekundarnu sirovinu i u potpunosti sruše Ajfelovu kulu.
Ipak, Gistav Ajfel je odbijao da vidi svoju građevinu u ruševinama i svoj trud bačen negde na otpar, zbog čega je pokušao da nađe rešenje u upotrebljivosti Ajfelove kule. Ubrzo se dosetio, te je na vrh Ajfelove kule postavljena i radijska antena, koja će se u bliskoj budućnosti pokazati izuzetno korisnom, kako u svakodnevnom životu, tako u ratovima.
Očigledno, zahvaljujući ovom eksperimentu, francuska vlada je revidirala svoju prvobitnu odluku o rušenju Ajfelove kule i uvidela veću korist u njoj ukoliko bude ostala u francuskoj prestonici i služila kao radio i televizijski prijemnik i transmiter. Danas je načičkana sa još više od 100 dodatnih antena koje služe istoj svrsi, a francuska vlada uopšte i ne pomišlja na njeno rušenje.
Ipak, postojao je još jedan rizik od rušenja Ajfelove kule i to za vreme Drugog svetskog rata, kada je tadašnji okupator polovine Evrope, Adolf Hitler, naredio njeno rušenje. Ipak, general koji je bio zadužen da ovu komandu sprovede u delo je odbio da izvrši naređenje i na taj način spasio ovu gigantsku konstrukciju, koja je i dalje simbol prestonice Francuske.
Radio – televizijska stanica
Plan je bio da se, 20 godina nakon izgradnje, Ajfelova kula sruši. Ipak, Ajfelova kula je postala veoma važna radio – televizijska stanica, kao i mesto brojnih naučnih eksperimenata čije je dozvole za obavljanje potpisivao sam Gistav, a na taj način je igrala i veliku ulogu tokom Prvog svetskog rata, kada je presrela brojne radio komunikacije svojih neprijatelja.
Kada već govorimo o Ajfelovoj kuli i svetskim ratovima, tokom Drugog svetskog rata je malo falilo da Ajfelova kula bude srušena po Hiterovom nalogu. Ipak, zaduženi general je odbio da izvrši komandu i time sprečio njeno rušenje.
Kao radio – televizijska stanica Ajfelova kula je bila značajna na mnogim nivoima:
- godine je primala radio signale sa Panteona;
- Od 1903.godine je služila kao ratna radio ispostava;
- godine je emitovala prvi javni radio program.
Kasnije je povezivana sa sve savremenijim televizijskim predajnicima, te od 80 – ih godina 20 – og veka, ovaj spomenik je izložen konstantnoj renovaciji i prilagođavanju rastućoj publici.
Replike
Privesci za ključeve nisu jedine replike ove velelepne građevine. Naprotiv, širom sveta postoji više od 40 modela Ajfelove kule, kako replike u potpuno istim dimenzijama izgrađene u Tokiju i nekih manjih, kao što je upola manja građevina u Las Vegasu.
Turizam
Od svečanog otvaranja, 1889.godine, Ajfelovu kulu je posetilo više od 250 miliona ljudi, odnosno 7 miliona ljudi na godišnjem nivou, ne računajući turiste koji su je obilazili samo spolja. Ovi brojevi i statistički dokazuju da je Ajfelova kula najposećeniji spomenik na celom svetu.
