Zvanično najveći vodopad na svetu, sa spustom od skoro celog kilometra, toliko visokim da kažu da se, u kombinaciji sa radom vetrova, voda pretvori u izmaglicu pre nego što padne na zemlju.
On potiče iz male reke Čurun u Nacionalnom parku Kanajma u Venecueli, a planina niz koju teče se naziva Đavolja planina, ili Auyan Tepui, dok se sam vrh vodopada simbolično naziva Đavolja usta.
S obzirom na to da se nalazi na svetskoj listi o 100 najlepših mesta na svetu, kao i da, sa svojih 979 metara visine i dužinom slobodnog pada od 807 m čini najveći vodopad na svetu, te da je zbog svoje lepote i očuvane prirode 1994.godine došao i na listu Svetske baštine kao prirodno dobro, shvatili smo da je ovaj vodopad jedan od prirodnih dobara o kojima svako treba bar ponešto osnovno da sazna.
Zbog toga smo i našli najbitnije informacije i zanimljivosti o Anđeoskim vodopadima, pa pogledajte u nastavku teksta o čemu je reč.
Najviši vodopad na svetu
Anđeoski vodopadi nose titulu najviših vodopada na svetu, zahvaljujući visini od tačno 979 metara, a visina slobodnog pada vodopada iznosi 807 metara. Zbog pada sa tolike visine, zbog čega kapljice vode dobijaju dodatno na ubrzanju, i u kombinaciji sa vetrom koji neprestano duva u ovom kraju, izgleda kao da voda uopšte na samom dnu i ne dodiruje zemlju, već nestaje u oblacima magle. Zbog svega ovoga su se plemena u davninama i plašila da priđu vodopadu, jer su ga smatrali đavolskom tvorevinom.
Na jeziku tamošnjeg naroda Pemon, Anđeoski vodopadi se nazivaju Kerepakupai Vena, što u prevodu znači ’vodopad sa najdubljeg mesta’, što mu, s obzirom na sve, i priliči.
Naziv
Ugo Čavez, bivši predsednik Venecuele, zalagao se da Anđeoski vodopadi nose naziv koji im je dalo lokalno stanovništvo, odnosno Pemon. Ipak, ovaj predlog nikada nije usvojen, već su Anđeoski vodopadi svuda u svetu poznati baš pod ovim nazivom, u čast američkog avijatičara Džimija Ejndžela, koji je prvi obznanio njihovo postojanje.
Ipak, u Srbiji ovaj naziv slobodno interpretiraju, baš zbog toga što je originalan naziv Angel Falls. Neki ga dalje prevode kao Anđeoski, dok se neki vode logikom prezimena samog nalazača vodopada i prostom transkripcijom, te ga nazivaju i Ejndžel.
Otkriće
Anđeoski vodopadi datiraju od pre više stotina godina. Ipak, oni su predstavljeni našoj civilizaciji tek 16. novembra 1933. godine, kada je američki avijatičar Džejms Kraford Ejndžel preleteo iznad njih svojim jednokrilcem Flamingom dok je bio u potrazi za rudnim nalazištima na ovoj teritoriji.
Skoro 4 godine kasnije, tačnije 9. oktobra 1937. godine, Džejms se vratio sa svojom suprugom i još 3 saradnika, sa namerom da se avionom spusti direktno pored vodopada i istraži ovaj predeo. Ipak, bili su primorani da se spuste na ravan deo na planini, gde su se točkovi njegove letelice zaglavili u blatu, a ona se oštetila, te je morala da ostane nasukana na vrhu narednih 33 godine.
Džimi Ejndžel je zajedno sa svojim saputnicima narednih 11 dana besciljno lutao terenima, dok nisu naišli na selo Kamarata, štedeći usputno sve zaihe hrane. Iako gladni i umorni, ni Džejms ni njegovi saputnici nisu mogli prestati da pričaju o ovom čudu prirode, a vest o njihovoj pustolovini se veoma brzo nadaleko pročula, te su vodopadi zvanično nazvani u njegovu čast Angel Falls.
Njegov jednokrilac, Flamingo, je ostao zarobljen na vrhu planine još 33 godine nakon ove ekspedicije, da bi na kraju bio podignut helihopterom i prevezen u muzej avijacije, Ciudad Bolivar, u Marakaju.
Put do vrha Anđeoskih vodopada, odnosno do samog vrha Đavolje planine, je i dalje neprohodan i veoma naporan za turiste, ali vredan za osvojiti. Turisti ne mogu doći direktno na vrh vodopada niti mu lako prići pri dnu. Ipak, ukoliko se odluče na pohod do Anđeoskih vodopada, to će uraditi tako što će svoju rutu započeti u jednom od 3 obližnja sela – Kamarata, Kanaima ili Kavak, a onda će nastaviti pešačenje do samog vodopada nekoliko dana. Na samom vrhu, sve turiste čeka replika originalnog Džimijevog jednokrilca, Flaminga.
Nacionalni park
Park Kanaima, u kom se nalaze Anđeoski vodopadi, je dobio status nacionalnog parka 1962.godine. njegova veličina dostiže još malo pa veličinu čitave Belgije.
U ovom parku posetioci uživaju u prirodnim kadama i širokim lagunama, lokalnim tradicioalnim seocima, a, osim Anđeoskih vodopada, na ovoj teritoriji ima još 3 značajna vodopada: Sapo i Sapito i vodopad La Cueva.
U ovom nacionalnom parku turisti uživaju u šetnjama i splavarenju, istraživanju samog parka i slikanju i izučavanju raznovrsne flore i faune.
Što se flore tiče, u Nacionalnom parku Kanaima ima čak 500 vrsta orhideja, koje su na neki način zaštitni znak ovog parka, a, što se životinjskog sveta na ovom prostoru tiče, najviše ima ptica, kojih ovaj nacionalni park broji preko 550 različitih vrsta, a zatim su tu i pume, oceloti i još brojne druge egzotične vrste biljaka i životinja.
Ipak, dragulj Nacionalnog parka Kanaima su i dalje Anđeoski vodopadi, koji se od 1994.godine nalaze na listi svetskih baština, kao prirodno dobro.
