Jezera na Fruškoj gori
Planina Fruška gora je poznata po manastirima, netaknutoj prirodi ali i po prelepim jezerima, kojih ova lepotica ima petnaest. Od tog broja, dvanaest jezera ima uređenu obalu i pristupačna su za ribolovce, kupače a takođe i za zaljubljenike u prirodu, koji na ta jezera dolaze kako bi kampovali, roštiljali ili jednostavno uživali na njihovim obalama.
O ovim jezerima, kao i o njihovoj lepoti, se nedovoljno zna i iz tog razloga su glavni posetioci zapravo stanovnici lokalnih mesta, koji na njihovim obalama traže utočište od vrućine.
Sot je jedno od fruškogorskih jezera i nema uređen parking. Ovo jezero je najprivlačnije za ljubitelje ribolova koji ovde dolaze kako bi lovili smuđa, šarana, tolstolobika i ostale riblje vrste koje nastanjuju ovo jezero. Jezero zauzima površinu od trideset hektara i ukoliko ga posetite možete zateći labudove koji su se navikli na posetioce i na fotografisanje sa njima.
Bruje je mesto koje nije mnogo poznato i koje se nalazi u podnožju planine Fruška gora, tačnije na putu koji vodi od Erdevika prema selu Ljube. Ovo mesto, odnosno jezero, nastalo je sredinom osamdesetih godina prošlog veka, a napravljeno je za navodnjavanje useva i voćnjaka koji se nalaze u okolnim selima, što je bila namena i ostalih jezera.
Danas im je primarna namena kupanje i ribolov, a samo jezero Bruj ima obalu koja je uređena i na kojoj ima prirodnog rastinja, što ga čini naročito atraktivnim za ljubitelje kampovanja. Za posetioce koji vole da se sunčaju, tu je uređeni deo nasipa na kome se nalaze i ležaljke, a ispod krošnji vrba mogu da roštiljaju i odmaraju.
Šatrinačko jezero, odnosno jezero Međeš, je jedno od najuređenijih fruškogorskih jezera. Obala ovog jezera je uređena, sam prilaz vodi je betoniran i posut šljunkom, a tu su još i parking, restoran, tuševi i odbojkaški teren. Jezero Međeš je u privatnom vlasništvu, ali i pored toga ulaz na jezero se ne plaća. Ipak, kamperi ne biraju ovo jezero kao svoju destinaciju a takođe roštiljanje nije dozvoljeno.
Borkovačko jezero se nalazi nedaleko od Rume. Ovo jezero obiluje mnogim ribljim vrstama zbog čega ga često posećuju ljubitelji ribolova i organizuju takmičenja u ribolovu. Plaža Borkovačog jezera je betonirana, na njegovim obalama ima nekoliko restorana i kafića a takođe i još nekih sadržaja zbog kojih je boravak turista potpun.
Na obalama svih ovih jezera se nalazi znak koji pokazuje da je zabranjeno kupanje što je možda razlog zbog kog plaže uglavnom nisu uređene i ne poseduju toalete ili kafiće. Ali i pored toga, brojni posetioci dolaze na ova jezera, naročito u vreme toplih letnjih meseci kako bi našli spas od vrućine i gradskih gužvi, i naravno kupaju se na sopstvenu odgovornost i tvrde da niko nije kažnjen za kršenje ove zabrane.
Bešenovačko jezero – gde se nalazi?
Bešenovačko jezero, poznato i pod nazivom Beli kamen, je takođe jezero koje nije naročito pristupačno. Nalazi se u rukama privatnika a za turiste je privlačno zbog svoje nesvakidašnje lepote i tirkizne boje vode. Obale ovog jezera nisu uređene an na pojedinim delovima su visoke, što je naročito atraktivno za adrenalinske zavisnike koji uživaju u skokovima u vodu sa ovih visokih stena.
Oko jezera se nalazi i par kafića kao i kioska na kojima posetioci mogu kupiti sladoled ili možda kuvani kukuruz.
Jezero Beli kamen se nalazi u Sremu, nedaleko od bešenovačkog Prnjavora. Od Sremske Mitrovice, koja predstavlja prvi veći grad koji je najbliži jezeru, udaljeno je 23 kilometra.
Do jezera je moguće doći idući iz Rume ka Sremskoj Mitrovici i tom prilikom se prolazi kroz Jazak i Stejanovce.
Takođe, moguće je do jezera doći i idući putem preko Fruške Gore i Iriga, međutim na ovom putu ne postoji nikakav znak koji vas upućuje na jezero, već je potrebno raspitati se kod meštana.
Kako je nastalo jezero?
Krajem 70 – ih godina 20. veka, na mestu gde je nekada bio manastir Bešenovo, fabrika iz Beočina koja se bavila proizvodnjom cementa i koja je iscrpela rudnik laporca koji se upravo ovde nalazio, odlučila je da otpočne nova iskopavanja na jednom uzvišenju nedaleko od Bešenovačkog Prnjavora. Novi površinski kop dobio je naziv Beli kamen.
Stanovnici Bešenovačkog Prnjavora su bili protiv ovih iskopavanja, kako zbog narušenog mira tako i zbog velike količine prašine koja je svuda okolo letela. Jedino što su stanovnici dobili izgradnjom ovog kopa je put ka Novom Sadu koji je vodio preko padina Fruške gore.
Narednih dvadesetak godina cementara iz Beočina je iskopala veliko brdo na čijem mestu je stvorena depresija koja je bila ogromna i koja je zahvatala par hektara i čija je dubina iznosila nekoliko stotina metara. Ovu depresiju je bilo moguće videti i sa autoputa Zagreb – beograd.
Nakon što je fabrika cementa iskoritila i ovaj kop, pronađena je nova lokacija koja je sadržala zalihe laporca u većim količinama. Ta lokacija se nalazila na oko kilometar udaljenosti od sela Mutalj. Nakon što su se premestili na novi kop, ostao je Beli kamen kao ogromna rupa koja zjapi.
Međutim, još dok su trajala iskopavanja kopači su imali ogromne muke zbog izvora iz koga su izlazili mlazevi pitke vode upravo na mestu iskopavanja. Pumpama su izvlačili vodu skoro svaki dan i pretakali su je u Prnjavorski potok koji se nalazi u neposrednoj blizini. Ovo su činili kako bi došli do laporca pomoću mašina, a voda im je naravno smetala u tom procesu.
Nakon što su iskopavanja završena, prekinuto je i ispumpavanje vode, što je rezultiralo punjenjem ovog velikog praznog prostora. Na taj način je nastalo Bešenovačko jezero.
Karakteristike Bešenovačkog jezera
Jezero Bešenovac mami uzdahe posetileca prvenstveno zbog svoje tirkizne boje. Dno jezera je svetlo zbog laporca, a voda je, osim što je izuzetno bistra, takođe i pitka. Neki jezero Bešenovac porede sa karipskim ili pak jonskim morem, upravo zbog nesvakidašnje boje.
Ipak, kupanje na ovom jezeru nije dozvoljeno, niti su obale uređene a takođe ne postoji neki plan uređenja koji bi mogao biti sproveden u bližoj budućnosti.
Trenutno je jezero Bešenovac u privatnim rukama. Naime, inostrana kompanija „Lafarž“ je otkupila cementaru iz Beočina i na taj način postala vlasnik ovog kopa. Jalovina se sada odlaže po obodu kopa Beli kamen, zbog čega je on ograđen i ulaz nije dozvoljen. Na ulazu se nalazi i obezbeđenje koje obaveštava posetioce, to jest kupače i ribolovce da nije dozvoljen pristup ovom jezeru.
Pored toga što postoji zabrana, gvozdena ograda a takođe i obezbeđenje, posetioci su uspeli da nađu način kako bi ušli na jezero i kupali se na ličnu odgovornost. Vlasnici kompanije „Lafarž“ se protive ovome jer, kada bi se nešto desilo, oni bi bili krivi za to. Zbog toga glavna lica iz mesne zajednice Bešenovački Prnjavor pokušavaju da dobiju dozvolu da jezero Bešenovac pređe u njihovo vlasništvo i nakon toga bi uredili obalu jezera kao i izletište i plažu. Vlasnici „Lafarža“ se ne protive ovome, jedini je uslov da dobiju drugu lokaciju na koji bi mogli da odlažu jalovinu.
Čak su u par navrata organizovani i protesti, jer nije logično da jedan prirodni resurs kao što je voda, bude u privatnom vlasništvu. Nažalost, ovakva nejasna situacija nije jedina koja postoji u Vojvodini.
Dešavalo se i ranije da zemljište na kome se nalazi akumulaciono jezero bude prodato i da završi u privatnom vlasništvu. Tako na primer, jezero Moharač, smešteno nedaleko od Erdevika, je u vlasništvu dva lica tako da oba vlasnika dele jezero.
Dubina Bešenovačkog jezera je na početku iznosila oko 50 metara, a smatra se da je danas dubina jezera veća. Takođe, u početku je postojalo nekoliko prilaza do jezera, a danas postoje dve plaže koje su manje ijedna koja je veća. Što se tiče nivoa vode, on raste svake godine.
Nekada je u ovom jezeru bilo ribe, međutim danas je nema u toj količini. Jedino se mogu pronaći jedinke babuške, tolstolobika ili crvenperke. U plićaku možete videti brojne sitne ribice.
Preporuka je da, ukoliko odlučite da posetite ovo jezero, sa sobom ponesete hranu, piće, suncobran,a takođe da posetite obližnji manastir Bešenovo.
