Evropa

Biogradsko jezero – informacije i zanimljivosti

Nacionalni park Biogradska gora

Na severoistoku Crne Gore, na prostoru između reka Lim i Tare, na području planine Bjelasice, nalazi se Nacionalni park Biogradska Gora. Ovaj park je osnovan 1952. godine i predstavlja prvi nacionalni park u Crnoj Gori. Pripada teritoriji opština Berane, Kolašin, Mojkovac i Andrijevica.

Njegova površina iznosi 5650 hektara. 1878. godine, započeta je procedura zaštite ove jedinstvene prirodne teritorije, a zahvaljujući knjazu Nikoli Petroviću koji se zalagao za zaštitu ovog područja. Na oko 20km između Kolašina i Mojkovca, nalazi se ulaz u Biogradsku goru. Crna Glava (2139m), Troglava (2072m), Zekova glava (2117m) su planine (vrhovi) koje pripadaju masivu Bjelasice. Četiri vrste klime se ukrštaju na teritoriji ovog nacionalnog parka, a to su: jadransko mediteranska, umereno kontinentalna, planinska i subplaninska. Zahvaljujući ovome, prosečna temperatura leti je oko 17°C, što pogoduje onima koji vole da izbegnu letnje vrućine.

Zanimljivo je da se snežni pokrivač na Bjelasici može zadržati i do 120 dana godišnje. Pored toga što je hidropotencijal na planini veoma bogat, Bjelasica spada i među najzelenije planine Crne Gore. Njene šume su izuzetne lepote, a prostiru se na obroncima koji se nalaze na visinskoj razlici od oko 1000m i okružuju čarobno Biogradsko jezero. Ovo jezero je oivičeno prašumom, koja spada u 3 najčuvenije prašume na teritoriji Evrope i nalaze se pod prvim stepenom zaštite. Zahvaljujući tome, turisti imaju mogućnost da uživaju u nesvakidašnjem okruženju, fotografišu i razgledaju drveće od kojih su neka stara po 300 godina i više. Upravo ove šume su ono po čemu se Nacionalni park Biogradska Gora izdvaja od ostalih.

Šume sačinjavaju kako listopadna, tako i zimzelena stabla, a na teritoriji ovog parka je pronađeno i evidentirano preko 1900 biljnih vrsta. Neke od ovih su veoma retke i nalaze se samo u ovim predelima, te se ovaj predeo nalazi pod zaštitom države već dugi niz godina.

Takođe, pored obilja flore, veoma je rasprostranjen je i životinjski svet, te se tako vrlo često mogu sresti srna, orao, pa čak i medved. Lov i ribolov su na ovom području strogo zabranjeni. Zaljubljenici u planinski turizam imaju mogućnost jahanja konja, planinarenja i pešačenja, a zimi su u ponudi vožnja snouborda i skijanje. Za adrenalinske zavisnike, u ponudi je rafting Tarom, koja se nalazi u blizini ovog parka. Zahvaljujići  čistom vazduhu i očuvanoj prirodi, teritorija nacionalnog parka se smatra i vazdušnom banjom. Zbog svoje burne istorije, Biogradska Gora predstavlja arheološko nalazište.

Ostaci vodenica, brvnara, kula i ostalih objekata, privlače turiste koji vole da slušaju priče o nekim starim vremenima. Brojni potoci čine predeo Biogradske Gore, zajedno sa zelenim pašnjacima i kristalno čistim jezerima, kao i ostalim navedenim lepotama ovog kraja, jednu od fantastičnih turističkih destinacija, koje svakako ne treba zaobići.

Karakteristike i ponuda

Druga karakteristika Nacionalnog parka Biogradska Gora jesu lednička, glacijalna jezera. Šiško jezero, Pešića jezero, dva Ursulovačka jezera i Biogradsko jezero oduzimaju dah svakom posetiocu. Ukupno pet ledničkih jezera se nalazi na području ovog nacionalnog parka i zbog čiste i prozirne vode se ova jezera još nazivaju i „ledničke oči“ Na središnjem delu Biogradske Gore, na nadmorskoj visini od 1094m, nalazi se najveće ledničko jezero, to jest Biogradsko jezero. Lednik koji se nalazio na mestu današnjeg jezera, otopivši se formirao je površinu vode od oko 250 000m2.

Dužina cele obale jezera je otprilike 3,5km, a njegova najveća dubina iznosi oko 12m, s tim što, u toku godine, dubina varira. Širina jezera iznosi 400m, i to u najširoj tački, a dužina je 870m. Ovo jezero spada u grupu akumulacionih jezera. Biogradsko jezero se snabdeva vodom iz Biogradske reke, kao i potoka Bendovac. Voda iz jezera otiče putem Jezerštice koja je desna pritoka reke Tare. U blizini jezera se nalazi grad Kolašin, na nekih 15ak kilometara udaljenosti, a samo jezero je od magistrale udaljeno ne više od 4km, što ga čini vrlo pristupačnim za mnoge posetioce koji ovde navraćaju.

Okolina samog jezera, kao i celog nacionalnog parka je veoma živopisna. Jedna od značajnijih biljaka koja je ovde pronađena je vulfenzija, koja, iako je opisana još pre 70 godina, niko nikad nije susreo. Što se tiče bogatog životinjskog sveta, u okolini jezera mogu se videti vukovi, vidre, lisice, lasice, srne, veverice, medvedi, zečevi, jeleni i košute, jastrebovi, orlovi, detlići, vodeni kos, mišari, zebe itd. Preko 150 vrsta ptica i oko 350 vrsta insekata nastanjuje ove predele. Hranilišta i solila koja su postavljena po celom parku, sprečavaju migraciju divljači i njihov ostanak na ovim prostorima.

Jedna od interesantnijih vrsta koja ovde živi je zmija šargan. Ova otrovna zmija, čiji je otrov nešto malo slabiji nego šarkin, nalazi se pod zaštitom. U Biogradskom jezeru se može naći velika količina jezerske i potočne pastrmke.

Ulaz na područje Nacionalnog parka Biogradska Gora se naplaćuje, a cena je vrlo simbolična. Iako je narušavanje prirodnog poretka i eksploatacija same prirode zabranjena, nacionalni park omogućava svim posetiocima da uživaju u šetnji stazom dugačkom oko 3,5 kilometra, koja obilazi oko Biogradskog jezera. Ova edukativna staza, obeležena je punktovima gde se turisti mogu upoznati sa florom i faunom koja se nalazi na teritoriji nacionalnog parka.

Duž čitave staze su postavljene klupe za odmor,a takođe i mesta za piknik. Skoro je ovde napravljena i osmatračnica, čija je visina 26 metara, a sa nje se pruža fantastičan pogled na čitav park i na sve njegove lepote.

Posetiocima je takođe omogućeno da posete i mrestilište, zatim da pohađaju seminare koji se ovde održavaju, a mogu se organizovati i škole u prirodi koje su razonoda za najmlađe posetioce.  Kako se prilazi jezeru, nailazi se na turistički vizitorski centar. Ovde ćete dobiti sve najbitnije i neophodne informacije, na primer o smeštaju (bungalovi), takođe se ovde mogu iznajmiti bicikle i čamci, a mogu se dobiti i informacije vezane za sportski ribolov.

Cena smeštaja u bungalovima je od 8 – 15 eura, a sagrađeni su od drveta i pored terase, sadrže i TV, tuš i dva kreveta. U samom objektu vizitorskog centra postoji interaktivna prezentacija, kao i eksponati koji su u stvari kulturne i prirodne vrednosti parka. U ovom centru se može unajmiti i turistički vodič, čija je cena 60e za 4 sata. U blizini se nalazi i restoran Biogradsko jezero u čijoj je ponudi nacionalna kuhinja. Za one koji žele da posete jezero u ponudi je zakup šatora koji se nalaze pored jezera.

Ovaj vid smeštaja je interesantan za avanturiste i istinske zaljubljenike u prirodu koji žele da uživaju u svim čarima koje jezero nudi. Ali treba imati na umu da je potražnja velika i da se smeštaj mora rezervistati unapred, jer se cela sezona brzo rasproda. Za one koji zakasne sa rezervacijom smeštaja neposredno kraj jezera, u blizini su gradovi Mojkovac i Kolašin. Kao vrlo česta destinacija turista, ovi gradovi nude dodatni smeštaj i odatle posetioci imaju mogućnost da brzo i lako dođu do Biogradskog jezera.

Legenda o postanku jezera i Biogradske gore

Prema ovoj legendi, na ulazu u park, to jest na mestu magistralnog puta, nekada se nalazio grad koji se i danas naziva Gradac. Ovaj grad je okruživala gora, te otuda naziv Biogradska gora. Što se tiče postanka Biogradskog jezera, na sredini jezera se i dan danas može videti guvno, leti prilikom povlačenja vode.

Naime, na ovom prostoru je nekada bilo veliko polje na kome je bilo zasađeno žito, a guvno je mesto gde se žito vrši. Dva brata, sa namerom da vrše žito, su se posvađala oko useva. U raspravu se umešala njihova majka kako bi ih umirila. Na žalost, to joj nije pošlo za rukom, pa je brat ubio brata. „Dabogda se otvorilo sinje more“, reči su majke kojima je ona bacila kletvu na ovo polje žita. Prema tome, na osnovu legende, voda je provrela i tako je nastalo Biogradsko jezero, a i danas se na sredini jezera nalazi ovo guvno.

Još jedna zanimljiva priča vezana za Biogradsko jezero je priča o jelenu Janku i košuti Kati i ova legenda predstavlja zaštitni znak ovog jezera. Sredinom prošlog veka u nacionalnom parku je bilo dosta divljači. Lovočuvar Mato Bulatović je ovde živeo sa svojom porodicom i jednom prilikom je uspeo da pripitomi jelena kome je nadenuo ime Janko.

Ovaj jelen je postao zaštitni znak parka i njegova atrakcija i kada god bi ga Mato pozvao, on bi se pojavio, nekad u društvu košute Kate, a nekad čak i u društvu celog krda. Jelen je, na žalost, morao biti ustreljen i to od strane lovočuvara koji su ga i pripitomili, dok je košuta Kata uginula prirodnom smrću, mnogo godina kasnije.

Ugroženo jezero

Na žalost, zbog smanjivanja morene, Biogradskom jezeru preti nestajanje. Naime, morena predstavlja čeonu branu, koja se zadnjih nekoliko godina zbog uticaja reke Jezerštice smanjuje.

Posledica ovog procesa je erozija usled koje, ako se ne spreči, jezero može nestati. Sastav čeone brane je krečnjačkog porekla i taj krečnjak je nekada bio dovoljno prostran i širok zbog čega je uspevao da sačuva jezero. Postoji projekat osmišljen da zaustavi smanjenje morene, ali on još uvek nije ostvaren.

Na osnovu nekih procena, jezero može opstati još nekoliko godina. Ukoliko se morena još više smanji, velika količina vode neće moći da bude zaustavljena.

Takođe zbog sve većeg broja turista, kao i korišćenja parka u komercijalne svrhe, sve manje pažnje se posvećuje samom jezeru, što može dovesti do katastofalnih posledica.