U severozapadnom delu Srbije nalazi se planina, koja je najpoznatija po svojoj bogatoj istoriji, naime, to je planina Cer. Ime je dobila zbog mnogobrojnih stabala cera koji se ovde nalaze. Udaljena od Šapca oko 35 kilometara, a od Loznice 25 kilometara, ova prelepa planina privlači veliki broj turista svake godine, a svojom prirodom oduzima dah svakome ko reši da provede odmor ovde.
U nekadašnjem Panonskom moru, planina Cer je zajedno sa Vršačkim i Slavonskim planinama, kao i sa Fruškom gorom, bila deo tadašnje ostrvske planine. Ovaj podatak čini Cer veoma zanimljivim i dan danas. Najviši vrh se nalazi na 687 metara nadmorske visine, naziva se Šančine, a poznat je po tome što se na njemu, u toku Prvog svetskog rata odigrala odlučujuća bitka.
Veoma povoljna klima kontinentalnog tipa vlada Cerom, zbog čega je dobila i epitet vazdušne banje. Vetrovi i vazduh izuzetno bogat kiseonikom formiraju mikroklimu na Ceru. Ovakva klima, prelepa priroda, kao i brojne istorijske priče vezane za ovu planinu, svakako čine jednu od najboljih destinacija za odmor, a svojom lepotom će vas očarati i naterati da se ponovo vratite.
Pored navedenih karakterististika, ovde se svake godine održavaju različite manifestacije, koje zajedno sa mogućnošću aktivnog odmora, privlače veliki broj turista.
Turistička ponuda
Jedna od najznačajnijih i turistički najzanimljivijih atrakcija planine Cer su svakako brojni vidikovci. Pogled koji se sa obronaka Cera pruža na ravnicu Mačve, sve do Drine i Save, a takođe i na pocerinu, je nešto zbog čega niko ne ostaje ravnodušan. Pored najvišeg vrha, smeštenog na 687 metara, na planini se nalazi još 4 vrha čija visina prelazi 600 metara.
Među ovim vidikovcima, može se reći da je jedan od najlepših vidikovac Proplanak, ali su i ostali, svaki na svoj način, izuzetno lepi. Neki od ovih vidikovaca pružaju pogled koji se prostire na skoro pola Srbije, ali su i oni koji gledaju na okolna sela i okolinu same planine, prilično zanimljivi. Šetnje stazama Cera u potrazi za ovim vidikovcima pruža sjajan osećaj i mnogi posetioci dolaze ovde radi fotografisanja predivnih prizora koji se mogu videti sa ovih vidikovaca.
Onima koji su ljubitelji verskog turizma, planina Cer predstavlja idealnu destinaciju. Pored uživanja u netaknutoj prirodi kojom Cer ne oskudeva, ova planina nudi mogućnost turistima da tokom šetnji i izleta nauče nešto i o istoriji i religiji srpskog naroda. Na planini se nalazi nekoliko manastira, a jedan on najzanimljivijih je manastir Radovašnica. Ovaj manastir predstavlja zadužbinu Nemanjića, podignut je tokom XIII veka, a za vreme vladavine kralja Dragutina na ovom mestu je izgrađena prvobitna crkva.
Tokom istorije događaji koji su se dešavali na ovim prostorima nikako nisu bili naklonjeni, kako ovom tako i ostalim manastirima, te je manastir Radovašnica u jednom trenutku bio totalno uništen. Za vreme Drugog svetskog rata su Nemci opljačkali, a zatim i srušili do temelja ovaj manastir, misleći da se u njemu nalaze Četnici. 1988. godine je ovde sagrađena crkva Pokrova Presvete Bogorodice. Osim manastira Radovašnica, na Ceru se pruža mogućnost obilaska i drugih, među kojima su najpoznatiji Krivaja, Čokešina i Petkovica.
Kako nije preterano visoka, planina Cer ne predstavlja naročit planinarski izazov. Za šetnju njenim stazama, kao i obilazak njenih vidikovaca, ne iziskuju to da ste snabdeveni posebnom planinarskom opremom. Ova planina bogata šumom nije preterano naseljena i njene prilično lake deonice za šetnju su idealan izbor za odmor. Jednu od prednosti ovde čine takozvane tematske staze. Rimska staza je jedna od ovih organizovanih tematskih staza, kojom ako krenete, pruža vam se mogućnost da obiđete Trojanov grad koji potiče iz III veka.
Pored ove, postoje i šumska staza, kao i staza slave i pobede za koji se uglavnom opredeljuju oni koji su ljubitelji nacionalne istorije. Jedan od najpogodnijih meseci za boravak na Ceru je maj i tada posetioci mogu da se zapute još jednom od ovih staza, a to je „Moj Cer moja staza“ koja kreće od manastira Radovašnica i ide sve do Lipovih voda. Ova staza ima dužinu od 6 kilometara i na putu ka Lipovim vodama se nalaze uređena odmarališta na kojima se turisti mogu okrepiti i odmoriti.
Turisti koji dolaze na Cer i koji planiraju malo duži boravak na ovoj lepoj planini, imaju šansu da se ovde vrate duhu prošlih vremena. Svake godine Cer dobije po neko novo domaćinstvo u kojima posetioci mogu da uživaju u etno okruženju. Sela koja se nalaze oko Cera, Pocerine i Mačve sadrže etno kuće. Domaćini kojima ove kuće pripadaju, napravili su ih i uredili tako da ćete, prilikom boravka u jednoj od njih, imati dojam da ste u toplom i udobnom ambijentu neke kuće koja je postojala pre nekoliko vekova.
Rustično uređeno dvorište, kao i unutrašnjost kuća, omogućavaju vam sjajan užitak, a takođe u pojedinim restoranima, uređenim u istom stilu, možete oprobati gulaš koji se pravi od mesa mangulice i koji predstavlja jelo karakteristično za ovaj kraj. Tokom boravka u ovim etno kućicama, pruža Vam se mogućnost da idete u berbu lekovitog bilja, a u potrazi za njim se možete susresti sa nekim retkim vrstama životinja.
Pored rekreativnog planinarenja, reljef planine Cer se pokazao idealnim i za biciklizam. Uređene biciklističke staze koje se ovde nalaze, privlače mnogobrojne ljubitelje ovog sporta, koji uživaju u prirodi vozeći se po ovim stazama. Brže i lakše kretanje koje Vam bicikl obezbeđuje, omogućava Vam da obiđete što više delova ove prelepe planine, kao i da uživate u svemu što vam planina Cer može ponuditi.
Pored toga što je planina bogata netaknutim delovima prirode, ona nudi uživanje i onima koji vole dešavanja koja posećuje dosta ljudi. Ove manifestacije se održavaju u letnjim mesecima. Jedna od manifestacija koje su među prvima nastale ovde je Cerski marš, smišljen sa idejom da se očuva nacionalna istorija, kao i događaji i datumi vezani za nju. U ovom maršu, dugačkom 34 kilometra i koji ide od Šapca do Tekeriša, svake godine učešće uzme po nekoliko stotina ljudi. Jedan od živopisnijih događaja koji se ovde organizuju je svakako vašar i datum njegovog održavanja je prvi maj.
Planina Cer je takođe idealna za prvomajske uranke, zbog čega tada ovde pohrli veliki broj turista. Zbog toga su na Ceru stvoreni prilično dobri uslovi za kampovanje.
Istorijske vrednosti Cera
Pored poznate činjenice da je planina dobila ime zbog mnogobrojnih stabala cera, postoji još jedno objašnjenje. Naime, planina je dobila ime po boginji iz rimske mitologije, koja je bila zaštitnica žita i plodnosti. To je boginja Cerera.
Pored ove legende koja se vezuje za ime planine, Cer krije još nekoliko dokaza o tome da su ove predele nastanjivali Rimljani. Rimska vojna utvrđenja koja se ovde nalaze, Trojanov grad iz III veka nove ere i Kosanin grad iz IV veka nove ere, idu u prilog ovoj tvrdnji. Ostaci ovih građevina su na najvišoj tački planine, a njihovo poreklo se pripisuje mitskom caru Trojanu i njegovim kćerkama. Osim Rimljana, veoma povoljan strateški položaj Cera su uvideli i Vizantijci koji su ovde podigli osmatračnicu Konjuša, odakle se pruža pogled na Srem.
Cerska bitka predstavlja jedan od najbitnijih događaja u srpskoj istoriji i upravo je svoje mesto zauzela na ovoj planini. U ovoj bici se srpska vojska, pod komandom vojvode Stepe Stepanovića, suočila sa brojčano nadmoćnijom austrougarskom vojskom i sećanja na ovaj događaj su brojna. Tako npr u selu Tekeriš, nalazi se spomenik sa spomen kosturnicom, izgrađen 1928. godine, koji je posvećen cerskim junacima, a sve to u znak sećanja na legendarnu Cersku bitku koja se odigrala u Prvom svetskom ratu.
Ovaj spomenik je izgrađen od cerskog granita, a na njegovom vrhu se nalazi orao. On u kljunu drži lovorov venac koji predstavlja simbol pobede i moći. Na spomeniku su isklesane reči „Vaša dela su besmrtna“ i ovo u stvari predstavlja znak zahvalnosti srpskog naroda prema junacima koji su se borili na Ceru. Takođe se ovde nalazi i groblje, koje je mešovito, tj na njemu su sahranjeni kako srpski, tako i austrougarski vojnici koji su stradali u Cerskoj bici.
Smeštaj
Etno restoran „Ruža Todorova“, smešten na području Lipovih voda, okružen je bukovim, hrastovim i lipovim šumama i posetiocima nudi mogućnost odmora u čistoj i netaknutoj prirodi. Kapacitet restorana je 50 mesta, a na meniju se nalaze specijaliteti domaće kuhinje kao i tradicionalna srpska jela. U sklopu restorana se nalazi i letnja bašta, kapaciteta 70 mesta, na kojoj gosti mogu uživati u periodu od maja do novembra. Džez večeri, tribine, tematske književne večeri, stručni seminari, radionice organizuju se u ovom etno restoranu.
Za goste koji traže prenoćište etno restoran raspolaže sa trokrevetnim, dvokrevetnim sobama i dva apartmana. Sve smeštajne jedinice su opremljene kupatilom. Planinarski dom „Lipove vode“ na raspolaganju ima trokrevetne, dvokrevetne sobe i dva apartmana, a u domu se nalazi i restoran kapaciteta 50 mesta, kao i letnja bašta kapaciteta 40 mesta.
