Romantično područje blagih padina, tradicije i gostoprimstva, planina Zlatibor, nalazi se u zapadnoj Srbiji, sa Nacionalnim parkom Tara na severu i planinom Zlatar na jugu.
Naziv ove regije služi kao poetski uvod u krajolik koji je priroda podarila; Zlatibor znači “zlatni bor”.
Nedaleko od centra odmarališta – koji je postao preterano razvijen i komercijalizovan u poslednjih nekoliko godina – leže čudesna sela u kojima se osećate kao da ste kilometrima daleko od vreve i buke uzbuđenih turista.
Ova sela predstavljaju priču za sebe i kao da se nalaze u jednoj čudesnoj zemlji za koju niste ni znali da postoji.
Kako uživati na Zlatiboru?
Na Zlatiboru možete uživati na različite načine. Ovde postoji nekoliko pešačkih staza koje prolaze pored centra odmarališta. U blizini se nalazi spomenik iz Drugog svetskog rata sa prekrasnim pogledom; krenite južno duž Ulice sportova, pređite pešački most i pratite stazu do spomenika.
Blage padine Zlatibora idealne su za jahače. Ergela Milinković i Ranč Zova nude časove jahanja i slikovite vožnje na fijakerima.
Na najvišem vrhu Zlatibora, na Torniku (1496 m), nalazi se jedno od tri najlepša skijališta u Srbiji (dnevni ski pas za odrasle košta oko 2000 dinara). Tu je staza duga 8 km, a postoji i staza za skijaško trčanje i tri ski-lifta.
Padine nisu posebno strme i izazovne, što ih čini dobrim mestom za početnike i decu. U severnom podnožju Šumatnog Brda (1042 m), nalazi se staza za nordijsko skijanje.
Gondola duga 9 km koja povezuje Tornik sa centrom Zlatibora (sa zaustavnom stanicom na Ribničkom jezeru) planirana je da se otvori 2019. godine i biće najduži panoramski lift na svetu.
Privatne sobe i apartmani nude više prostora i privatnosti za manje novca nego odmarališta i hoteli.
U sezoni obično koštaju od 30 do 100 evra za dve do šest osoba, a negde između 10 i 30 evra van sezone. Možete ih pronaći preko turističkog informativnog centra ili Zlatibor Tursa, ili jednostavno možete pratiti putokaze po gradu.
Za čitav ovaj kraj se danas kaže da je to nova Švajcarska! Ovakva poređenja se mogu naći i u nekim stranim turističkim brošurama. Strancima se obično preporučuje da svrate u Stopića pećinu, a potom u selo Terzića avlije. To je muzej na otvorenom koji svedoči o tradicionalnom načinu života u ovoj regiji.
Stopića pećina se ubraja u jednu od najlepših pećina Srbije. Ona ima najdublji kameni bazen i označena je kao spomenik prirode prve kategorije. Terzića avlije nude niz zanimljivih aktivnosti, uključujući letnju školu za učenje tradicionalnih zanata kao što su grnčarstvo, pletenje, izrada mozaika i grafičke veštine.
U selu se, kao što smo rekli, nalazi i muzej na otvorenom ili etno-selo, poznato kao Muzej starog sela koji pokriva skoro 5 hektara sa autentičnim elementima uobičajenog života sakupljenog iz čitavog zlatiborskog kraja iz 19. veka.
Etno-selo prikazuje set tradicionalnih drvenih objekata, uključujući pekaru, mlekaru i gostionicu, a sve u autentičnom obliku.
Dalje, put vas može odvesti do čuvene rustične vožnje prugom Šarganska osmica.
To je uzana pruga koja prolazi kroz brojne tunele, preko pet mostova i nadmašuje visinsku razliku od 300 metara, na ukupnoj udaljenosti od 15 kilometara. Nakon vožnje, možete posetiti Drvengrad, etno-selo koje je podigao čuveni režiser Emir Kusturica.
Kompleks Jokino vrelo – kupalište, mesto za ribolov, odmor i dobar ručak
Jokino vrelo je posebno lep kompleks koji se nalazi u selu Branešci na Zlatiboru. Ovo selo je udaljeno par kilometara od glavnog puta koji vodi iz Užica do centra Zlatibora. Na mestu skretanja od Sušica ka Mokroj Gori i Kremnima treba skrenuti desno i stići ćete u Branešce.
Ovo selo okružuju visoravni i šume, a tu je i najviši vrh u selu, brdo Oko. Ova visoravan koja je vrlo prostrana, ali i ogoljena, služi turistima za odmor od gradske buke, kao i za uživanje u divnim okolnim pejzažima.
Ne tako retko, gosti namenski dođu na Oko kako bi uživali u pikniku i relaksirali se.
Pre Drugog svetskog rata, na ovom mestu su postojala izgrađena odmarališta sa bazenima. Tokom rata, sve je spaljeno i porušeno.
Poznato je da u ataru ovog sela postoje i neistraženi speleološki objekti poput Uvora, Vujića jame i Zvekara. Podno sela teče reka Sušica, a i u samom mestu prolazi više potočića i izvire nekoliko izvora čiste, planinske vode.
Šume u ovom podneblju su guste, a sačinjavaju ih bukve, hrastovi i crni borovi. Vazduh je blagotvoran i lekovit. Tokom letnjih dana mogu se brati kupine, pečurke, šipurci, šumske jagode i lekovite biljke.
U ovom selu se ljudi uglavnom bave voćarstvom i stočarstvom. Stanovništvo je gostoprimljivo i sigurno ćete biti lepo posluženi i primljeni ukoliko svratite u prolazu.
Jokino vrelo od pre nekoliko godina postaje vrlo posećeno mesto jer nudi svim turistima, pre svega, izuzetno prijatnu atmosferu, čist prirodni ambijent i mesto gde se u toku toplih letnjih dana možete osvežiti. Treba napomenuti da je voda prilično hladna, ali je zato bistra i vrlo čista.
Kupalište je uređeno, a pored se nalazi mini-bar i ležaljke za sve one koji žele da se sunčaju ili odmaraju. Voda na kupalištu dopire iz malog planinskog potoka i bunara koji je iskopan upravo za rad i potrebe kupališta.
Sadržaj na Jokinom vrelu podrazumeva i bungalove za smeštaj gostiju, odeljeni deo za ribolovce i jedan lep restoran koji nudi specijalitete nacionalne kuhinje, ali i riblje specijalitete. Iz restorana svi gosti imaju odličan pogled na jezero i na samo kupalište.
Jezero je predviđeno za sportske ribolovce. Uglavnom se peca šaran. Oko samog jezera postoje pecaroška mesta, ali i staze za šetače i uživaoce u prirodi. Pored staze su postavljene i klupe.
Dozvola za pecanje na ovom jezeru košta 500 dinara.
Kupališno-ribolovni kompleks Jokino vrelo je pravi primer da se jedan relativno skroman prirodni potencijal može preobratiti u unikatnu turističku ponudu.
U letnjim mesecima ovde se nude sadržaji poput kupanja, sunčanja, ribolova, uživanja u ribljim specijalitetima i šetnje po cvetnim livadama, a tokom zime postoji mogućnost klizanja na zaleđenim jezercima, kao i skijanja na padinama unaokolo.
Posebnu lepotu ovog mesta čini to što je ono udaljeno od gužve i urbanih sadržaja, a opet relativno blizu centra Zlatibora.
Pre 2006. godine, Braneško polje na severnim padinama planine Zlatibor, bilo je samo ledina koju su meštani zvali Suvopolje. Zahvaljujući projektu “Jokino vrelo” ova ledina je postala pravi mali raj za turiste.
Pregrađen je potočić i napravljene su dve akumulacije. Na jednoj akumulaciji je kupalište, a druga akumulacija je ispunjena sa nekoliko tona amura i šarana. Time je mesto postalo višestruko zanimljivo i pogodno za razvoj sadržaja koji može zadovoljiti različite potrebe.
Inače, naziv ovog mesta, “Jokino vrelo”, potekao je iz priče i legende da je na jednom od izvora nekada jedna meštanka po imenu Joka Pantović, prala veš uz pomoć starinske prakljače koja je sačuvana i izložena.
