Gde se nalazi?
Smeštena na planini Kopaonik, tačnije na njegovim obroncima i na oko 20 kilometara udaljenosti od planine. Ime je dobila po reci Jošanici, u čijoj se dolini i nalazi, kao i u dolini njene pritoke Samokovke.
Nadmorska visina na kojoj je banja smeštena iznosi 550 metara (zbog čega spada u jednu od najviših banja u Srbiji i smatra se „planinskom banjom“), a karakteristična je po tome što predstavlja klimatsko lečilište.
Okolina Jošaničke banje je bogata zelenilom, kao i šumama među kojima je dominantan „Banjski borjak“ (stabla crnog bora koja se prostiru na površini od oko 29 ha). Može se reći da okolina Jošaničke banje, zajedno sa šumama, predstavlja izuzetnu prirodnu vrednost posebno u pogledu rekreativnih i zdravstvenih potreba.
Kompleks Jošaničke banje se prostire na teritoriji površine 1,2 hektara i ima funkciju pasivne rekreacije. U okviru ovog kompleksa se nalaze uređene pešačke staze napravljene kako bi zadovoljile potrebe rekreacije kako gostiju tako i stanovništva Jošaničke banje.
Klima ove banje pogoduje svakom tipu organizma, a zahvaljujući izuzetno svežem vazduhu, koji obiluje kiseonikom, Jošanička banja se često naziva i „Zelena vrata Kopaonika“.
Kako je smeštena na regionalnom putu Raška – Biljanovac – Jošanička banja – Kopaonik – Brus a takođe i na putu koji povezuje Jošaničku banju i Aleksandrovac, banja ima veoma dobru saobraćajnu vezu. U prilog tome ide i činjenica da se na deset kilometara od banje nalazi i pruga Kraljevo – Kosovska Mitrovica.
Udaljenost banje od Beograda je 245 kilometara, a od Kraljeva 74 kilometra.
Do nje se može stići autoputem Beograd – Niš, a zatim se odvaja ka Kraljevu i nastavlja magistralnim putem Beograd – Kraljevo. Jošanička banja pripada opštini Raška i nalazi se u Raškom okrugu.
Istorijski razvoj
Hidrogeološka istraživanja termalnih voda su u Jošaničkoj banji počela 1976. godine sa ciljem utvrđivanja mesta gde voda izvire, njene temperature, a takođe lekovitih i drugih svojstava.
Nastavak istraživanja se vrši 1978. godine i tada su otkriveni izvori na dubini od 230 metara, čiji kapacitet ide do 2 litra u sekundi, a temperatura ovih izvora iznosi 48 stepeni. Tada je utvrđeno da je sastav ovih novih izvora isti kao i kod ostalih.
Stanovnici koji su nekada naseljavali ove predele takođe su bili upoznati sa njenim izvorima i kapacitetima. U doba Rimljana, koji su naseljavali ove predele, ova voda je takođe bila korišćena u medicinske svrhe, a smatra se da su i stanovnici pre njih isto tako koristili ove izvore.
1834. godine prvi put je lekovtost voda Jošaničke banje stručno ispitivana. Ovo ispitivanje se vršilo na zahtev kneza Miloša i to na Bečkom medicinskom univerzitetu, u tada je utvrđeno da je kvalitet voda Jošaničke banje istovetan sa vodama Brestovačke i Ribarske banje.
Sledeće godine, tj. 1835. godine, baron Herder takođe je ispitao ovu vodu, a takođe je istraživanja ponovo nastavio 1846. godine. U tom periodu članovi porodice kneza Miloša lečili su se u Jošaničkoj banji.
Prilikom obilaska ovog terena, sam Josif Pančić je pridao veću pažnju Jošaničkoj banji i tom prilikom je ustanovio da su izvori ovih voda jedni od najtoplijih u Evropi, zbog čega se mogu izjednačiti sa vodom u Gostronu.
Pored barana Herdara i Josifa Pančića, ispitivanjem lekovitosti ove vode su se bavili i Šlezinger i Šans, kao i lekar Kunibert, a svoja ispitivanja su sprovodili 1882. godine. Takođe, doktor Leka i Ščerbakov su radili na ispitivanju lekovitosti vode.
Ovi izvori vode su smešteni na vulkanskom području i nastali su pod dejstvom tektonskih promena koje su se dešavale u periodu od kraja oligocena pa sve do početka deluvija. Postoji 13 izvora, a među njima su četiri punovodna, koji imaju protok od 30 litara u sekundi.
Pukotine stena trahita i serpentina su mesta na kojima ovi izvori izbijaju. Jedini radioaktivni izvor, a ujedno i glavni, nalazi se na levoj obali reke Jošanice.
Protok vode ovog izvora je 7 litara u sekundi, dok je njegova temperatura 78,5 stepeni.
Jedan od izvora, čija je voda hladna, nalazi se u Luškom potoku. Temperatura ove vode je 14 stepeni, protoka oko 0,08 litara u sekundi i ova voda poseduje ukus gvožđa.
1935. godine u Jošaničkoj banji je izgrađeno kupatilo, kako bi se koristila termalna voda. Ovo kupatilo je i dan danas u upotrebi i naziva se Novo kupatilo. Osim Novog kupatila, ovde postoji i staro tursko kupatilo, koje datira iz 18. veka.
Po završetku Drugog svetskog rata, u banji su se stekli svi uslovi za dalji razvoj i korišćenje ovih voda u svrhe lečenja se nastavlja. Međutim, uprkos svim potencijalima koje poseduje, Jošanička banja i dalje nema status vrhunskog banjskog lečilišta.
Zanimljivo je da je ovde nekada postojalo 37 vodenica, od kojih je funkcionalna ostala samo jedna.
Lekovita i prirodna svojstva Jošaničke banje
Istraživanja koja su se sprovodila u Jošaničkoj banji utvrdila su da ovo balneološko naselje poseduje vodu koja je jedna od najtoplijih u Evropi.
Pored toga, samo podneblje na kome se ona nalazi, to jest prelepe prirodne odlike Kopaonika i Golije, zajedno sa kvalitetnom saobraćajnom infrastrukturom omogućavaju Jošaničkoj banji da bude bitna turistička destinacija ovoga kraja.
U Jošaničkoj banji se nalazi 5 izvora mineralne vode i oni spadaju u najtoplije u Srbiji. Pored glavnog izvora, čija je temperatura 78 stepeni a protok vode 7 litara u sekundi, postoje i drugi izvori čiji ukupni kapacitet iznosi 30 litara u sekundi.
Ove vode predstavljaju hiperterme, a u njihovom sastavu se nalaze kalijum, kalcijum, natrijum, hidrokarbonati, fluor i sulfati.
Sve ove vode se upotrebljavaju u svrhu lečenja tako što se piju a takođe se mogu koristiti i kombinovano sa medikamentima i hidro – kinezi terapijom.
Ove vode imaju mogućnost korišćenja i u vidu balneološkog tretmana, i to kod raznih vrsta reumatizma, kao što su degenerativni, zapaljenski i ekstraartikularni, zatim steriliteta kod žena, tj. kod nekih njegovih vrsta, oboljenja koja se javljaju posle operacija i posle povreda, a takođe i za neka kožna oboljenja.
Nažalost, ovaj vid balneološkog tretiranja je i dalje nedovoljno iskorišćen.
Jošanička banja raspolaže sa kupatilom u kome se nalazi jedan manji bazen kao i 12 kada, u kojima se sprovodi kupanje, dok se lečenje vrši u zdravstvenoj stanici.
Kako je temperatura ove vode izuzetno visoka, a pored toga poseduje i kvalitetnu mineralizaciju, ona se može koristiti u svrhe grejanja kako prostorija tako i različitih hala u kojima se proizvodi voće, povrće a i cveće.
Još iz 1922. godine postoje podaci koji ukazuju na to da su se u Jošaničkoj banji lečila reumatska oboljenja i to u kupatilu koje je postojalo i koristilo se još u periodu vladavine Turaka.
Ovo kupatilo je i danas u upotrebi i poznato je pod nazivom Tursko kupatilo.
Pomenuto Novo kupatilo sadrži jedan manji bazen i 10 kada.
Šta leči?
Korišćenje vode iz Jošaničke banje daje najbolje rezultate u lečenju i prevenciji sledećih oboljenja:
- Hiperacidni gastritis
- Degenerativna reumatska oboljenja
- Prevencija karijesa
- Reumatska oboljenja zapaljenske prirode u klinički smirenoj i laboratorijskoj fazi
- Ekcemi i psorijaza
- Stanja nastala prilikom povreda i prilikom operacija korekcije na lokomotornom sistemu.
Osim toga što se koristi u lekovite svrhe, voda u Jošaničkoj banji ima upotrebu i u sportu i rekreaciji, kao i u opštem i zdravstvenom turizmu.
Kulturno – istorijske vrednosti
Pored brojnih lekovitih svojstava koje Jošanička banja poseduje, brojni čuveni manastiri čine banju i njenu okolinu prijatnim mestom za turističke posete i odmor.
Među njima su svakako najznačajniji manastir Studenica, Đurđevi Stupovi, Stari Ras, Sopoćani i Pavlica.
U XVIII veku, za vreme turske okupacije, u Jošaničkoj banji je izgrađeno staro kupatilo koje je nekada bilo deo banjskog kompleksa, a danas predstavlja najstariju građevinu u kojoj se termalna voda koristi.
Ovo kupatilo je proglašeno za napokretno kulturno dobro i predstavlja spomenik kulture.
U njemu se nalaze dve prostorije i sagrađeno je za lekovitu banju, koja se tada nazivala kaplidža.
Centralni deo građevine čini bazen koji je ukopan i uokviren stepenicama, a iznad njega se nalazi plitka, slepa kupola, dok je druga prostorija bila napravljena za svrhe parenja. Krov ovog kupatila je izrađen na četiri vode i pokriven je ćeramidom.
Fasade starog kupatila su prilično slabo obrađene. Sem vrednosti koje su istorijskog i arhitektonskog karaktera, ovo kupatilo ima i balneološke vrednosti.
Jedna od najznačajnijih osoba koje su obeležile ovaj kraj je čuvena Milunka Savić, odnosno „srpska Jovanka Orleanka“, koja je rođena nedaleko od Jošaničke banje, u selu Koprivnica.
Akva park Draguljica
U sklopu Jošaničke banje se, pored navedenih kupatila i lekovitih izvora, nalazi i akva park Draguljica. Smešten u neposrednoj blizini puta koji vodi za Kopaonik, ovaj prelepi park predstavlja jednu od najznačajnijih turističkih atrakcija ovog dela Srbije.
Kao i bazeni koji se nalaze u samoj banji i oni koji se nalaze u akva parku su ispunjeni termomineralnom vodom, a takođe su u ponudi akva parka i dve đakuzi kade.
Radno vreme ovo akva parka je od 9 do 18h svakog dana u vreme leta, a sem već pomenutih sadržaja, u njemu se nalaze i toaleti i tuševi, kabine za presvlačenje, a sam kompleks sadrži i restoran i kafić.
Sem ponude rekreacije i uživanja, u akva parku Draguljica se može naći i smeštaj. Smeštajni kapacitet akva parka je ukupno 4 sobe, a na raspolaganju su usluge samo prenoćišta, prenoćište sa doručkom, a takođe i pansion i polupansion.
Smeštaj u Jošaničkoj banji
Glavne smeštajne kapacitete u Jošaničkoj banji predstavljaju sobe i apartmani, koji se nalaze u sklopu privatnih smeštaja, a koji ujedno predstavlja najzastupljeniji vid smeštaja u banji.
Neki od apartmana koji su turistima na raspolaganju su apartmani Trifunović, a takođe i Radojičić i Bekčić.
Pored ovih apartmana, gosti mogu naći smeštaj u hotelu „Oaza“, kao i u vili Gagi. Osim ovih, u Jošaničkoj banji se nalaze i apartmani Velež, koji su smešteni nedaleko od centra banje.
Vila Gagi se nalazi u centru Jošaničke banje, nedaleko od Novog i Starog kupatila. Svaka soba je lepo uređena i opremljena sa TV-om.
Hotel „Oaza“ se nalazi na ulazu u banju, a raspolaže sa oko 20 ležaja koji su raspoređeni u trokrevetne, dvokrevetne i jednokrevetne sobe. U sklopu hotela nalazi se i aperitiv bar, kao i restoran, a nedaleko od hotela je i prodavnica koja je prilično dobro opremljena.
Što se tiče cena smeštaja, one variraju, i kreću se u rasponu od 500 dinara, koliko je potrebno izdvojiti za smeštaj za jednu osobu u vili Gagi, do oko 25 eura koliko iznosi cena smeštaja u apartanima Radojičić.
Ukoliko se opredelite za boravak u hotelu oaza, 1200 dinara je cena noćenja sa doručkom po osobi.
Treba napomenuti da cene variraju iz sezone u sezonu.
