Poreklo naziva Kaluđerske bare
Ne može se govoriti o Kaluđerskim barama a da se ne pomene čuveni manastir Rača, koji je smešten nedaleko od ove, takođe poznate, turističke destinacije na Tari.
Manastir Rača je sagrađen u 13. veku kao zadužbina kralja Dragutina. Za vreme vladavine Turaka je u nekoliko navrata rušen ali je i pored toga imao i svetle momente kao i veliki značaj za čuvanje srpske tradicije i kulture. Monasi koji su živeli u manastiru Rača su bili pismeni i bavili su se prepisivanjem knjiga i na taj način je nastala takozvana čuvena Račanska prepisivačka škola.
Tokom 17. veka, tačnije u periodu pre početka Velike seobe Srba, negde oko 300 kaluđera odnosno monaha prepisivača su činili ovu školu. Pomoć su im pružali ljudi koji su bili zaduženi za stoku, kuhinju, imanje itd. Manastir Rača je takođe posedovao stražu koja je brojila negde oko 200 vojnika. Veruje se da prepisivačka škola nije bila smeštena u sklopu manastira, već se nalazila u blizini vrela Lađevac, na oko 45 minuta pešačenja od manastira uzvodno tokom reke Rače.
Za vreme Velike seobe Srba, monasi koji su živeli u manastiru Rača su zajedno sa narodom prešli u Vojvodinu, to jest austrougarsko carstvo, i tom prilikom su poneli sa sobom knjige i rukopise. Neki od monaha su svoj put okončali u Sentandreji, u kojoj su formirali Centar srpske pismenosti i duhovnosti i na tak način ovaj mali grad postaje novi centar srpske kulture.
Manastir Rača je takođe imao veoma značajnu ulogu za vreme Prvog srpskog ustanka. Naime, Hadži Melentije Stefanović, tadašnji iguman manastira, 1795. godine je obnovio manastir i ubrzo je postao i sam učesnik ustanka. On je zajedno sa brojnim drugim učesnicima ustanka sa ovog područja, oslobodio grad Užice.
Međutim, sloboda Užica nije dugo trajala jer je turska osveta nakon ovoga bila žestoka i tom prilikom je manastir Rača spaljen. Hadži Melentije je našao spas u manastiru Hopovo, a tokom Drugog srpskog ustanka, nakon poziva Miloša Obrenovića, vratio se u manastir Raču.
Hadži Melentije je svojim naporom dobio ogromno imanje za manastir Raču. Od Carske porte je dobio dozvolu za korišćenje i posedovanje imanja, a da ni sam nije znao koliko je zapravo to imanje. Naziv imanja je bilo Bare.
Kasnije, kada su saznali o kolikom imanju se radi, Turci su tražili da im se to zemljište vrati, ali uprava manastira nije htela da popusti, govoreći da se „carska ne poriče“. Pošto su Bare postale deo manastirskog poseda, narod ubrzo počinje da ih naziva Kaluđerske bare i to ime se zadržalo i do dan danas.
Prvi objekti namenjeni za smeštaj na Kaluđerskim barama
Zaharije Milekić je bio drugi iguman, koji je tokom Prvog svetskog rata upravljao manastirom Rača. On se istakao kao veliki borac za slobodnu Srbiju i kao uticajan rodoljub u to vreme. Pored ovoga, ovaj iguman je uticao na početak razvoja turističkog života u ovom kraju.
Naime, u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata, on je doneo odluku o podizanju prvih smeštajnih objekata. To su bile tri građevine, stara kuća, planinska kuća i vila na sprat, koji su raspolagali sa 60 kreveta, a nosili su naziv Stanovi. U tom periodu, ako je neko želeo da dođe do Stanova, morao je vozom ići do Kremana, a dalje, pomoću konjskih zaprega, do odmarališta. 1935. godine, doneta je odluka da se pored ovih sagradi i odmaralište namenjeno deci koje je raspolagalo sa 16 soba. Dečije odmaralište je sagradio Centralni higijenski zavod iz Beograda.
Nakon Drugog svetskog rata dečije odmaralište je pretvoreno u hotel Tara. Nažalost, 1943. godine, ovi objekti su bili spaljeni i opljačkani od strane bugarskih vojnika. Iguman Hrizostom je posle 30 godina doneo odluku da ponovo sagradi kapelu i kuću na sprat, a takođe i sobe za prenoćište. Glavni objekat je sagrađen od kamena, opeke i sige i njegova fasada je dekorativna. U blizini se nalazi i manji objekat u kome je moguće kupiti suvenire. U sklopu ovog kompleksa preneta je osećanka, to jest stara građevina od drveta.
Na Kaluđerskim barama su i dan danas prisutni stanovi koji pripadaju manastiru. Nalaze se na svega 2,5 kilometara udaljenosti od turističkog centra Kaluđerske bare. U njihovom sklopu se nalazi i mala crkva, a sveštenici ovde dolaze za vreme važnih i velikih praznika, kako bi držali bogosluženja. Pored toga što pripadaju manastiru Rači, ovi manastirski stanovi takođe predstavljaju deo NP Tara.
Kako Kaluđerske bare izgledaju danas
Kaluđerske bare su od Bajine Bašte udaljene oko 16 kilometara. Nalaze se na jugoistočnim obroncima planine Tare i jedna su od poznatijih turističkih destinacija ove prelepe planine, što nije slučajnost. Padine na kojima se nalaze Kaluđerske bare, smeštene su na 1059 metara nadmorske visine, a karakterišu ih brojna stabla smče, jele, crnog i belog bora.
Osim ovoga tu se nalaze i pešačke staze, trim staze, staze za skijanje i sankanje, kao i tereni za razne sportove. Igralište namenjena najmlađim posetiocima, tereni za fudbal, tenis, privatni apartmani i hoteli, sportski objekti namenjeni za rekreaciju, koji se nalaze na otvorenom, veoma su pogodni za visinske pripreme sportista, kao i za rekreaciju i različite vidove turizma.
U zimskom periodu, postoji skijaška staza koja je aktivna i nalazi se u blizini restorana „Kurta“, a takođe, ovde postoje i dva ski lifta, od kojih je jedan namenjen početnicima i deci, a drugi je duži i namenjen je rekreativcima.
Tokom 70ih godina XX veka, oficiri JNA su u starim katastrima iz perioda pre rata došli do podataka da je deo imanja na kaluđerskim barama bio u u vojnom vlasništvu. Tom prilikom je doneta odluka da se na ovom imanju sagrade odmarališta i hoteli koji će pre svega biti namenjeni osobama koja rade pri vojsci, a takođe i građanima. Tako je 1977. godine započeta ozbiljnija gradnja većih turističkih objekata i tom prilikom je podignut hotel Omorika.
U tom periodu, hotel Omorika je predstavljao impresivnu građevinu, čiji je kapacitet bio 350 posetilaca. Hotel je sagrađen od mermera, drveta i stakla i kako je imao spuštene krovove u potpunosti se uklapao u planinski ambijent. U to vreme je bio jedan od najmodernijih hotela u celoj Evropi, a posedovao je i centralnu klimatizaciju, kao i poluolimpijski bazen.
U sklopu Vojne ustanove „Tara“ danas postoje tri hotela: hotel Omorika (3 zvezdice), hotel Beli bor (2 zvezdice) i hotel Breza (3 zvezdice). Hoteli Beli bor i Omorika su smešteni baš na Kaluđerskim barama, na 1059 metara nadmorske visine. Nedaleko od Omorike se nalazi depadans Javor, koji posetiocima nudi specijalitete domaće kuhinje, kao i specijalitete od divljači. Nešto niže se nalazi i Nacionalni restoran Jeremičak. Hotel Omorika zapravo predstavlja glavni objekat, dok su Beli bor i Javor depadansi. Hotel Breza je smešten u Vrnjačkoj banji i od 2010. godine predstavlja deo kompleksa Vojne ustanove Tara.
Nažalost, danas hotel Omorika ne poseduje svoj nekadašnji sjaj. Ali i pored toga, ima mogućnosti da, zajedno sa svojim sadržajima, pruži kvalitetan odmor, rekreaciju i zabavu. Hotel raspolaže sa dva „prezident apartmana“, osam standardnih apartmana, kao i 156 soba koje su komforne, a 18 njih je renovirano. U sklopu hotela se nalaze i terasa sa prelepim pogledom na okolinu, poslastičarnica, banket sala, aperitiv bar, ambulanta, bibilioteka, kongresna sala i konferencijska sala. Takođe, tu su i kuglana, teretana, poluolimpijski bazen, sauna, igraonice i sale za bilijar i stoni tenis.
Pored ovih hotela, na Kaluđerskim barama, postoje i mnoge vile, brvnare, kuće i privatni apartmani namenjeni za izdavanje.
