Opšte informacije
Most na Tari, je most od armiranog betona sa pet lukova koji se nalazi u severnom delu Crne Gore. Ovaj most se uzdiže iznad kanjona reke Tare i povezuje dva sela, Budečevica i Trešnjica. Poznat je pod nazivom Most na Đurđevića Tari, jer se nalazi u blizini istoimenog sela. Nalazi se na magistralnom putu Pljevlja-Žabljak.
Dužina ovog grandioznog mosta iznosi čak 370 metara, a najinteresantniji je prvi luk čiji je raspon 116 metara. Još jedna stvar koja čini ovaj most veličanstvenim je ta što se on nalazi na visini od oko 170 metara od nivoa reke.
Most je građen u periodu između 1937. i 1940. godine u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Projektovan je od strane Mijata Trojanovića, jednog od najvećih građevinskih stručnjaka Kraljevine Jugoslavije, a glavni inžinjer na projektu je bio Isak Ruso. Za potrebe gradnje ovog mosta postavljena je najveća drvena skela ikada, čije dimenzije ni do danas nisu premašene. Mijatovoj zamisli su se čak i smejali i nisu verovali da je moguće izgraditi most kakav je on zamislio.
Ipak sredinom novembra 1940. godine, Mijat Trojanović je uspeo da ubedi u suprotno sve one koji su sumnjali u njega i njegovu zamisao. Most je bio konačno gotov.
U vreme kada je završen bio je najveći drumski most takve vrste u Evropi i jedan od najvećih i najimpozantnijih u svetu.
Most za vreme Drugog svetskog rata
Nažalost most nikada nije dočekao svečano otvaranje. Rat i okupacija su usledili. Prvi neprijateljski tenkovi su 17. aprila 1941. godine prešli preko mosta.
Kao i mnogi drugi lokaliteti, ni ovaj most za vreme Drugog svetskog rata nije imao srećnu sudbinu.
Veliki deo Crne Gore, zajedno sa Kanjonom reke Tare je bio pod okupacijom Italije.
Planinski teren koji okružuje ovaj most je bio odličan za skrivanje Partizana, koji su se tada borili protiv okupatora. Kako je ovaj most bio jedini način da se pređe kanjon, Partizani pod vođstvom Moše Pijade i uz pomoć inžinjera Lazara Jaukovića, su uspeli da miniraju jedan luk mosta i time sabotiraju okupatore. Ovim su uspeli da uspore italijanski napredak kroz Crnu Goru. Govori se da je Tito naredio da se most sruši, ali da se minira određeni najmanji luk kako bi posle rekonstrukcija mosta bila lakša.
Legenda o Lazaru Jaukoviću
Lazar je nažalost nedugo posle miniranja dospeo u ruke neprijatelja. Oni su ga 2. avgusta na Ilindan doveli do samog mosta i tu streljali. Da se u porodici Jaukovića rađaju heroji svedoči i jedna od legendi koja kaže da je Lazar pogubljen skoro na istom mestu kao i njegov pradeda od strane Turaka. Lazarev pradeda, Joakim Jauković je pogubljen zbog pokušaja ubistva Smail-age Čengića, u čemu ipak nije uspeo. Nakon njegovog streljanja narodom se proširila priča da je Lazar dizajnirao most, iako je on bio odgovoran samo za njegovo rušenje, ali i za to što je srušen određen deo mosta, a ostatak ostao netaknut. Ta priča je stigla čak i do Mijata Trojanovića koji se u to vreme nalazio u nekom od okupacionih logora. Mijat iz poštovanja prema hrabrom činu i žrtvovanju Lazara Jaukovića, nije želeo da demantuje tu priču.
Lazar je u narodu postao poznat kao heroj i neko ko je morao da “ubije svoje čedo” zarad višeg cilja.
Rekonstrukcija mosta
Most je rekonstruisan 1946. godine. Zajedno sa rekonstrukcijom, u blizini mosta postavljena je i statua hrabrom Lazaru.
Legende o mostu će živeti zauvek
Poznato je da ono što posluži umetniku kao inspiracija živi zauvek u njegovim delima. Tako je i ovaj most poslužio kao inspiracija za čak dva filma i jednu knjigu.
Priča o rušenju mosta za vreme Drugog svetskog rata i herojski podvig Lazara Jaukovića su poslužili kao inspiracija danskom piscu Donu Delandu. Legenda o tvorcu mosta koji je morao da uništi taj isti most se nalazi u romanu “Zemlja iza božjih leđa”, koji je napisan 1956. godine. U romanu Lazar dobija novo ime Vuk Crnojević.
Događaji koji su pratili rušenje mosta su opisani i u jugoslovenskom filmu “Most” iz 1969. godine.
Most je takođe korišćen za snimanje britanskog filma iz 1978. godine, “Force 10 from Navarone”, čija se radnja dešava za vreme Drugog svetskog rata.
Most na Đurđevića Tari danas
Danas se ovaj most nalazi među 20 najlepših na svetu po izboru portala “Bright side”, a britanski “Times” ga je svrstao u 10 atrakcija koje treba posetiti.
Postao je jedna od najvećih turističkih atrakcija ovog dela Crne Gore.
Dive mu se ljudi iz celog sveta. Interesantan je svakom prolazniku, a neretko se nalazi i na spisku turista koji ciljano dolaze na ovaj most kako bi uživali u neverovatnoj prirodi koja ga okružuje i pogledu na kanjon i reku.
Postao je interesantan profesionalnim fotografima, ali i amaterima koji samo žele selfi na ovoj impozantnoj građevini.
Oko mosta se nalazi i nekoliko restorana u kojima možete uživati u neverovatnom pogledu na most.
Ne zna se da li je bolji doživljaj gledati most sa strane ili gledati u kanjon sa mosta.
Ponuda za avanturiste
Ukoliko ste ljubitelj ekstremnih sportova, postoji mogućnost bungee jumping-a sa ovog mosta, kao i vožnja zip line-om paralelno sa mostom.
Ako se ne bojite visine ili ako želite da pobedite strah od iste ovo je savršeno mesto za to.
A jedna od najpopularnijih aktivnosti koja je svima poznata je rafting rekom Tarom. Uz rafting možete i da kampujete nekoliko dana i budete smešteni u blizini mosta. Ovo je idealna prilika da doživite njegovu veličanstvenost iz totalno drugačije perspektive.
Budućnost Mosta na Tari
Iako je grandiozan, ovaj most je kao i svi drugi ipak samo još jedan saobraćajni objekat. A kao takav ne odoleva vremenu i svakodnevnom prelasku mnoštva prevoznih sredstava.
Most je spreman za novu rekonstukciju. Crnoj Gori u toj rekonstrukciji će pomoći Kina, koja je donirala više od 5 miliona evra za ovaj projekat.
Pripremne radnje i procedure se privode kraju i uskoro se očekuje početak radova na rekonstrukciji ovog mosta.
Opšte je poznato da su Kinezi veliki ljubitelji jugoslovenskih filmova. Među filmovima koje vole se našao i film ‘Most’, koji je sniman na ovoj lokaciji i prati dešavanju u toku Drugog svetskog rata i samo rušenje mosta.
