Planeta Zemlja je bazično sastavljena od četiri sloja ili sfere. Ove sfere se prožimaju ili dodiruju i različitog su sastava. Mogu se podeliti na spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnje sfere su gasovite, organske i vodene, i to su: atmosfera, biosfera i hidrosfera. Unutrašnje sfere su: zemljina kora, omotač jezgra i jezgro.
Mi živimo u spoljašnjoj sferi na omotaču koji je debeo između 32 km i 70 km. Ispod toga se nalazi omotač jezgra koji je najdublji sloj. On je ekstremno vreo, ali većinu vremena ostaje u čvrstom stanju jer je pritisak unutar Zemlje toliko veliki da se on ne može istopiti.
Međutim, kada se tektonske ploče pomeraju, kao što se to često dešava na jugu Italije, u području evroazijskih i afričkih tektonskih ploča, jedna ploča biva gurnuta ispod druge i formira se magma, koja može da dovede do vulkanske erupcije. Vulkani su podeljeni na tri različite kategorije prema svom ponašanju.
Prvo, vulkani koji su imali erupcije u poslednjih nekoliko godina, definišu se kao aktivni. U Italiji su to Etna, Vezuv i Stromboli.
Drugo, vulkani koji su imali erupcije u poslednjih 10.000 godina, ali ne i u poslednjih stotinu godina, smatraju se neaktivnim vulkanima. Njih ima oko 8 u Italiji. Treće, postoje izumrli vulkani, koji su poslednji put imali erupciju pre 10.000 godina. Njih ima 9 u Italiji.
Italija je zemlja koja se može “pohvaliti” sa tri aktivna vulkana, a svi se nalaze na jugu zemlje. Planina Vezuv (1281 m) u Napulju je jedini aktivni vulkan na evropskom kontinentu. On je poznat po tome što je unuštio rimski grad Pompeju i Herkulaneum 79. godine nove ere. Ovaj događaj je opisao do detalja Plinije Mlađi. Poslednja erupcija Vezuva bila je 1944. godine. Vezuv se smatra najopasnijim vulkanom na svetu jer može doživeti erupciju u bilo kom trenutku, preteći da uništi živote 3 miliona ljudi koji žive u okolini.
Stromboli je jedno od Eolskih ostrva, a nalazi se na severnoj obali Sicilije, u Tirenskom moru. Visok je 926 m i imao je erupcije skoro konstantno u poslednjih 2000 godina. Spektakularne eksplozije se mogu videti miljama unaokolo sa morske pučine, što je dovelo do toga da ostrvo dobije ime “svetionik Mediterana”.
Planina Etna se nalazi na istočnoj strani Sicilije, između Mesine i Katanje. Ovaj vulkan je u gotovo konstantnom stanju aktivnosti i jedan je od najaktivnijih vulkana na svetu. Nalazi se na 3000 m visine i to je najviši aktivni vulkan na evropskom kontinentu. Prekriva površinu od 1190 kvadratnih metara, što ga čini najvećim od tri aktivna vulkana u Italiji.
Etna – najveći vulkan u Italiji i Evropi
Etna je najveći vulkan u Evropi (njegova zapremina iznosi najmanje 350 km3) i jedan je od najaktivnijih (u smislu produktivnosti i frekvencije erupcija) vulkana na planeti, sa učestalim periodima isprekidane do trajne aktivnosti i velikih erupcija iz novih otvora sa strane na svakih 1-20 godina. Glavna karakteristika aktivnosti Etne je obimna emisija lave, ali i jaka eksplozivna aktivnost koja se povremeno javlja, uglavnom iz svoja četiri trenutna kratera. Neke erupcije su pokazale visok stepen eksplozivnosti u poslednjim vekovima, naročito one iz 1669, 1879, 1892 i 2002-2003. godine.
Etna se nalazi na istočnoj obali Sicilije i zauzima površinu od 1200 km2 sa obimom od preko 135 km. Njegova visina varira u zavisnosti od funkcije eruptivne aktivnosti ili manjih događaja na kraterima: u ranim 80-im godinama pokazala je neto povećanje od 100 m do 3350 m bez presedana u 1981. godini, ali od tada progresivno opada na 3329.6 na početku novog milenijuma.
Ime Etna verovatno ima svoje poreklo u mešavini latinskih i grčkih reči za reč “zapaliti”, iako je alternativna hipoteza u stvari izvedena od feničanske reči “athana” što znači “topionica”. Obe hipoteze izgledaju prilično pouzdane i pokazuju da su rane populacije koje su živele blizu vulkana bile impresionirane njegovim čestim erupcijama.
Mnoge geografske karte Etne pokazuju drugo ime za ovaj vulkan, a to je Mongibeljo, ime izvedeno od mešavine rimske reči “mons” i arapske reči “gibele”, ili “jebel”, što u oba slučaja znači “planina”.
Etna je posebna iz više razloga. Prvo, ona ima najduže zabeleženu istoriju erupcija među svim vulkanima na ovoj planeti, a njena prva istorijski dokumentovana erupcija je bila oko 1500. godine pre nove ere. Ukupan broj erupcija je 209 (18 od njih su pod znakom pitanja) do 1993. godine. Ovima sada treba dodati spektakularne i snažne erupcije između 1995. i 2001., bočnu erupciju u julu-avgustu 2001., skromniju erupciju sa vrha iz 2002. i dramatične bočne erupcije koje su trajale od oktobra 2002. do januara 2003.
Vezuv
Vezuv (Vesuvio) je verovatno najpoznatiji vulkan na Zemlji i svakako jedan od najviše opasnih, ako ne i najopasniji. Takođe je poznat po tome što je napravio prvu erupciju koja je zabeležena od očevidaca i čije su zabeleške o tome sačuvane. To se dogodilo 79. godine posle Hrista.
Geološki, Vezuv je poseban zbog svoje neuobičajene raznolikosti, a njegova aktivnost varira od emisije veoma tečne lave u havajskom stilu, prskanja lave i stvaranja jezera od lave, pa sve do veoma eksplozivnih erupcija koje proizvode piroklastične udare, oblake i tokove.
Svakako najznačajniji aspekt po kome je Vezuv poseban među vulkanima na našoj planeti jeste gusta populacija koja ga okružuje, kao i veliki broj ljudi koij se penje na Vezuv. Pola miliona ljudi živi u pojasu oko Vezuva, u gradovima i selima oko vulkana, a to je zona koja je momentalno ugrožena budućim erupcijama. Čitava ova regija je vrlo opasna zona koja je seizmički vrlo osetljiva, a najnoviji veliki zemljotres koji se dogodio 23. novembra 1980. godine, ubio je više od 3000 ljudi.
Stromboli
Stromboli je jedan od nekoliko vulkana na zemljinoj površini koji konstantno pokazuje eruptivnu aktivnost. Većina ovih aktivnosti je vrlo umerenog obima i sastoje se od kratkih i malih eksplozija sjajnih fragmenata lave do visine od 150 m iznad kratera. Povremeno postoje periodi snažnije, kontinuirane aktivnosti, sa erupcijom i prskanjem u trajanju od nekoliko sati, izbacivanjem blokova i velikih bombi i retkim izlivanjem lave.
Dva puta tokom 20. veka došlo je do velikih erupcija (1919. i 1930. godine). Ove erupcije su izazvale značajne štete i ubijale ljude čak i na velikoj udaljenosti od kratera. Nekoliko eksplozija u poslednjih nekoliko godina iznenadilo je turiste koji su bili u blizini kratera. Nažalost, jedna osoba je stradala 2001. godine. Srećom, nijedan turista nije stradao kada se dogodila poslednja jača eksplozija 5. aprila 2003. godine.
