Najlepši deo granice, Nijagarini vodopadi, pomenuti u toliko romantičnih romana i više Holivudskih ostvarenja, svakoga dana oduševljava sve više turista širom sveta, a fascinira i brojne naučnike svojim neistraženim delima i, na prvi pogled, neobičnim zakonima prirode.
Sam pogled na Nijagarine vodopade opčinjava i budi osećaj euforije kako zbog svoje lepote, tako i zbog svesti o tome kakvim čudima je podložna ruka prirode, kakvu čovek nikada neće imati, a potiče od istoimene reke, Nijagare. Nikako najveće na svetu, ali zasigurno jedno od najlepših i najfascinantnijih čuda. A pogledajmo i zašto.
Naziv
Tačno poreklo naziva Nijagarinih vodopada nije u potpunosti istraženo, što otvara vrata raznim teorijama.
Prva od njih je da su ovi vodopadi dobili naziv po imenu lokalnog stanovništva, koje je naseljavalo ovaj prostor u 17. veku i, u nekoliko francuskih mapa, bilo zabeleženo kao Niagagarega.
Druga teorija je da je naziv nastao za vreme plemena Irokeza, te da u originalu, na njihovom jeziku, glasi Ongniaahra, što u slobodnom prevodu znači ’mesto gde je zemlja presečena na pola’.
Po trećoj teoriji, naziv potiče iz jezika plemena Mohavk, a originalno je glasio Oneaugarah.
Veličina
Nijagarini vodopadi su po svim kriterijumima najveći vodopadi u Sjedinjenim Američkim državama. Sa prosečnom visinom od 52 m, ali zato mnogo većom širinom i brzinom protoka od 168 000 m3, predstavljaju najveće i najfascinantnije vodopade na svetu.
Ipak, kada bismo pravili listu najviših vodopada na svetu, Nijagarini vodopadi ne bi bili prvi na listi, naročito kada se radi o visini.
Naprotiv, oni ne bi bili ni među prvih 500 najvećih vodopada na svetu. Titulu najvećeg vodopada na svetu nose Anđeoski vodopadi, smešteni u Južnoj Americi, sa visinom od 1 034 m, a ispred Nijagarinih vodopada bi se na ovoj listi našao čak i vodopad Kopren, koji je smešten u Srbiji, na Staroj planini, sa svojom visinom od 103,5 m.
Sva voda se sliva u veliki basen dubine 100 km i dužine 11 km.
Zaleđenost
Naučnici veruju da su Nijagarini vodopadi nastali tokom poslednjeg ledenog doba. Ono što ne mogu još uvek da prouče jeste da li se to desilo pre 9 000 ili 10 000 godina. Ono što je naročito neobično je da, iako su se formirali tokom ledenog doba, Nijagarini vodopadi se skoro pa nikada ne lede. Ipak, i ovo se desilo u par navrata u novijoj istoriji.
Činjenica je da se i dalje ivice vodopada lede svake godine, što može da izazove i određene komplikacije nakon što temperatura skoči i led počne da se topi. Prvi zabeležen slučaj je velika zima 1912. godine, kada su se Nijagarini vodopadi skoro pa u potpunosti zaledili. Prizor je bio očaravajuć: zaleđeni slapovi fiksirani u jednom položaju pre samog pada. Ipak, kada se 4. Februara jedan deo leda odlomio, 3 osoba je nastradalo.
1938.godine je, nakon pada nekoliko santi ili ledenica, jedan od najpopularnijih mostova izgrađenih uz obalu propao. Iako su posle toga značajno povećane i mere bezbednosti, činjenica je da su Nijagarini vodopadi ipak produkt prirode i da čovek baš i neće imati toliko uticaja na nju.
Svake godine, milioni turista i dalje hrle tokom zime da obiđu čudo prirode – vodopad neverovatno velike širine koji se ledi tokom zime, te se slapovi samo fiksiraju i stvaraju bajkovit prizor. 2017. godine su poslednji put Sjedinjene Američke Države objavile da su Nijagarini vodopadi zaleđeni, te su turisti iz svih krajeva sveta pohrlili da posvedoče ovom fenomenalnom prizoru. Ipak, tokom zime, u blizini Nijagarinih vodopada temperatura vazduha ume da padne i do -35° C, zbog čega se turisti i ne zadržavaju toliko dugo u njegovoj blizini.
Presušenost
Još jedna od zanimljivosti vezanih za tok Nijagarinih vodopada jeste ta da oni nikad ne presušuju, te da voda nikada ne prestaje da teče. Ipak, i to se desilo juna 1969. godine. Naime, tada su američki inženjeri preusmerili tok reke Nijagare, kako bi uklonili veću količinu kamenja koja se nalazila na dnu vodopada i očiste korito kako treba.
Za vreme ove, nazovimo suše, inženjeri su iskoristili sve pogodnosti da dodatno prouče korito i uklone neke prepreke, koje bi dovele do postepene erozije Nijagarinih vodopada, ali do kompletnog čišćenja korita po prvobitnoj zamisli zbog velikih troškova nije ni došlo.
5 meseci kasnije, brana koja je služila da preusmeri tok reke Nijagare je srušena, te je 6 miliona m3 vode opet naglo poteklo niz stene i Nijagarini vodopadi su opet počeli da grme.
Iz nekog razloga, ove informacije su čuvane kao jana tajna, pa su slike presušenih Nijagarinih vodopada zvanično otkrivene tek nakon 4 decenije.
Hidroelektrana
Proslavljeni naučnik sa Bakana, Nikola tesla, zaslužan je što su danas Nijagarini vodopadi veliki izvori naizmenične električne energije, zbog čega mu je na ostrvu Luna 2006. godine podignut spomenik, koji ga i danas veliča na istom mestu.
Prva hidroelektrična stanica na reci Nikaragvi je podignuta 1881. godine, a već do 1896. je tehnološki toliko uznapredovala, da je uspevala da pošalje električnu energiju čak 26 milja daleko, do Bafala.
Novo električno postrojenje je naknadno otvoreno 1961. godine, a danas je najveća hidrocentrala u Sjedinjenim Američkim Državama, koja generiše čak 2.4 miliona kv električne energije.
Električna energija je inače i jedan od razloga čestog sukoba između Sjedinjenih Američkih država i Kanade. Ovi sukobi su zvanično prekinuti 1950.godine, kada su ove dve države potpisale sporazum, po kom je svaka od njih sa svoje strane izgradila po 1 hidroelektranu i dogovorile tačnu količinu proizvodnje električne energije – tokom turističke sezone, obe elektrane mogu proizvoditi protok od preko 2 800 m3/s, dok je u ostalim periodima ovaj protok smanjen na 1 400 m3/s.
Tri vodopada
U svetu poznati kao Nijagarini vodopadi, ovo prirodno čudo je zapravo sastavljeno od 3 vodopada, od kojih sva 3 ističu iz velike reke Nijagara:
- Kanadski vodopadi, najveći od ova 3. Široki su 820 m, dok njihova visina iznosi 50 m. Kanadski vodopadi se još nazivaju i Potkovica, a leže na granici između Sjedinjenih Američkih Država i Kanade;
- Američki vodopadi, drugi po veličini vodopadi koji čine sastav Nijagarinih vodopada, imaju širinu od 290 m i visinu od 34 m. Smešteni su pored Kanadskih vodopada, od kojih ih razdvaja Ostrvo koza;
- Nevestin veo ima visinu od 55 m, a širinu od 17 m. Nalazi se na teritoriji Sjedinjenih Američkih država, a od drugih vodopada je razdvojen ostrvom Luna.
Starost nacionalnog parka Nijagarini vodopadi
Kada kažemo da Nijagarini vodopadi datiraju još od pre 12 000 godina, nama, kao ljudskoj rasi, čini se da su Nijagarini vodopadi zaista stari. Ipak, u geološkom smislu, 12 000 godina ne predstavlja apsolutno ništa. Po ovim kriterijumima, Nijagarini vodopadi spadaju u izuzetno mlada prirodna bogatstva.
Poređenja radi, Apalačke planine datiraju još od pre 500 miliona godina, čime Nijagarini vodopadi mogu i da se gledaju kao tek rođene bebe.
Ipak, iako po starosti izuzetno mlade, Nacionalni park Nijagarini vodopadi spada u jedan od najstarijih nacionalnih parkova u Sjedinjenim Američkim državama. Zapravo, kada je dobio titulu nacionalnog parka 1881. godine od strane tadašnjeg guvernera Nju Jorka, Dejvida Hila, on je zvanično postao i prvi nacionalni park u državi Nju Jork i Sjedinjenim Američkim Državama.
Zbog lepote prostora, Frederik Olmsted, poznati arhitekta tog doba, koji je čak bio i kreator Central parka, sproveo je peticiju i zatražio od države Nju Jork prava na zemljište u regiji Nijagarinih vodopada, kako bi zajedno sa svojim partnerom, sa kojim će 1883. godine osnovati udruženje Niagara Falls Association, raditi na očuvanju lepota Nijagarinih vodopada i celog nacionalnog parka.
Eni Tejlor
Tokom godina, Nijagarini vodopadi su predstavljali pravi izazov za avanturiste širom sveta. Ipak, niko se nije usuđivao da svoj plan ostvari i pobedi Nijagarine vodopade. Sve do oktobra 1901. godine, kada je, tada 63 – godišnja udovica Eni Tejlor, pokušala da povrati staru slavu i bogatstvo spustom niz ove veličanstvene vodopade.
Eni Tejlor je za ovu priliku sama konstruisala bure u kom će se spustiti niz vodopad, a, kao mesto sa kog će da se spusti niz vodopad, odabrala je Potkovicu, odnosno Kanadske vodopade, što je sa jedne strane bio dobar izbor, jer je spust bio kraći, ali i dalje rizičan, jer se na dnu ovog dela vodopada nalaze brojne stene.
Ipak, 21. Oktobra 1901. godine, oko 16 h, Eni Tejlor se u svom buretu spustila niz Nijagarine vodopade i preživela, čime je ujedno postala i prva osoba koja se ikada spustila niz ove čudesne slapove. Ipak, poručila je ostalima da nikako ne pokušavaju, jer je samo iskustvo užasavajuće.
Iako je preživela spust, En Tejlor se nije ispunila želja, te je 20 godina kasnije, 1921. godine, umrla u siromaštvu.
Turizam
Prvi turisti koji su posetili Nijagarine vodopade su se u ovu pustolovinu upustili 1820. godine, nakon čega je turizam počeo da cveta. Ipak, prava prekretnica je napravljena 1825.godine, kada je konstruisan kanal Iri, uz pomoć kog je moglo lakše da se priđe samom vodopadu.
Ubrzo, Nijagarini vodopadi postaju i centar medenih meseca i romantičnih prosidbi, a najpopularnija ponuda je vožnja brodom Maid of Mist, koja sve turiste provodi kroz basen Potkovice do Nevestinog vela. Danas, samo tokom letnje sezone, Nijagarini vodopadi broje preko 12 miliona turista.
Nijagarini vodopadi su prelepi i zimi i leti. Leti, kada Sunce obasjava Nijagarine vodopade pod adekvatnim uglom, stvara se više duga zbog mnogobrojnih kapljica koje nakon udara u tlo ostaju u vazduhu, a neretko se duge stvaraju i 1 unutar druge.
Zimi Nijagarini vodopadi i dalje teku, ali se po obodima javljaju i ogromne ledenice, koje postepeno srastaju u ledene stubove, između kojih se stvaraju i ledene zavese. Kako se temperatura poveća, tako se ledenice naglo lome i ogromne sante leda se survaju u korito na dnu Nijagarinih vodopada.
Sa obe strane obale Nijagarinih vodopada, odnosno, i sa Kanadske i sa strane Sjedinjenih Američkih Država, izgrađeni su lanci hotela i restorana za turiste. U ovim hotelima najčešće odsedaju zaljubljeni parovi, a naročito novopečeni mladenci, kojima su, pored Venecije, Nijagarini vodopadi omiljena destinacija.
Za Nijagarine vodopade marketing nije potreban. Svi posetioci širom sveta rado preporučuju i opisuju sve njihove čari, ali, pored običnih turista, ko će to bolje uraditi nego ljudi u čijim rukama pero ispisuje i iscrtava najlepše pejzaže koje ikada možete zamisliti?
Tako je Čarls Dikens nakon posete Nijagarinim vodopadima napisao: ’’Nijagara se kao oličenje najveće lepote zauvek urezala u moje srce i u njemu će neizmenjena i nezaboravljena ostati, sve dok ono ne prestane da kuca’’, dok je Mark Tven opisao vodopade kao ’’veliko čudo prirode, čije su poslušne sluge duge, a njen glas grom nebeski’’
