U ovom tekstu ćete saznati neke od zanimljivih činjenica koje su vezane za planine koje počinju na slovo “m”: Makalu (Nepal), Malinče (Meksiko), Materhorn (Švajcarska), Maglić (Bosna, Crna Gora).
Planina Makalu (Nepal, Kina)
Ova planina se nalazi na granici između Kine (Tibeta) i Nepala. Smatra se petom najvišom planinom na svetu. Ispred nje su K2, Mont Everest, itd.
Prvi uspešan uspon na ovu planinu dogodio se 1955. godine.
Planina Makalu deo je lanca Himalaja i daleko je samo 22 km od Mont Everesta. Nije do kraja jasno šta bi mogao da znači naziv Makalu. Misli se da je ime izvedeno od sanskritske reči Maha – kala ili “veliko vreme” što je jedno od imena koje se dodeljuje Šivi, hinduističkom božanstvu.
Sam vrh Makalu je izolovan i ima pravilan piramidalni oblik od četiri vrlo oštre ivice.
Visina ovog vrha iznosi impresivnih 8462 m.
Ova planina je jedna od najtežih planina kada su u pitanju alpinistički sportovi, odnosno usponi. To je zbog toga što je planina vrlo izložena vetrovima, pa se mali broj alpinista odlučuje za ovaj poduhvat.
Makalu-Barun dolina je dolina ispod ovog vrha, a nalazi se u Nepalu. Ona pripada nacionalnom parku Makalu-Barun. U ovoj dolini se nalaze zapanjujući kontrasti. Visoki vodopadi padaju kaskadno u duboke klisure, stene se izdižu iz bujnih zelenih šuma, a šareno cveće cveta ispod belih snežnih vrhova. Ovaj jedinstveni pejzaž čuva jedan zaista neobičan ekosistem na čitavoj planeti Zemlji.
Na ovom podneblju se nalaze retke biljne i životinjske vrste koje nemaju kontakata sa ljudima.
Malinče (Meksiko)
La Malinče planina je zapravo neaktivni vulkan. Smatra se da miruje poslednjih 3100 godina. Nalazi se u državama Puebla i Tlaskala u centralnom Meksiku. Zvanično, vrh ove planine dostiže 4461 m nadmorske visine, ali po nekim najnovijim merenjima uz pomoć GPS sistema, došlo se do zaključka da visina ipak iznosi 4440 m.
Visina ove planine čini je najvišom planinom u Tlaskali, petom najvišom planinom u Puebli i šestom najvišom planinom u čitavom Meksiku. Na severnoameričkom kontinentu to je 23. najviša planina.
Planina je udaljena 118 km od Meksiko Sitija. Klima je hladna na vrhu, a blaga na nižim obroncima.
Planina je dobila ime u čast žene koja je pomogla kao prevodilac Ernanu Kortesu tokom osvajanja Astečke imperije. Ona je postala vrlo popularna tokom 17. veka.
Malinče ili Malinjali je rođena 1496. godine u Dolini Meksika. Umrla je 1529. godine. Pripadala je astečkom narodu i pomagala je tokom španskog osvajanja Meksika. Bila je i prevodilac, savetnik i posrednik između domorodaca i konkistadora. Kod Kortesa je došla kao robinja sa još dvadesetak žena. Bila je poklon poglavice domaćih plemena države Tabasko. Malinče je brzo naučila španski jezik, te postala ljubavnica Ernana Kortesa. Ona mu je rodila najstarijeg sina Martina.
Materhorn (Švajcarska)
Materhorn je vrh koji je poznat i pod nazivima Servin i Monte Červino. On pripada Peninskim Alpima i jedan je od njenih najviših vrhova – 4478 m. Oblik Materhorna je piramidalan (strma i zakrivljena piramida). Na severu je skroz vertikalan i na svega 1200 m od samih lednika.
Dugo godina se smatralo da je nemoguće osvojiti ovaj vrh. Ipak, 14. jula 1865. godine, engleski alpinista Edvard Vimper, uspeo je da osvoji Materhorn.
Alpski vrh Materhorn je smešten na samoj južnoj granici Valea – švajcarskog kantona. U letnjim mesecima ima mnogo planinara koji vole da obilaze Alpe, pa među njima i ovaj uspon. U zimskim mesecima se na ovom delu Alpa nude zimski sportovi, a centar Cermat koji je vrlo popularan, nalazi se odmah u podnožju vrha Materhorn.
Interesantna je činjenica da tu postoji železnička veza (Brig-Visp-Cermat). Ova železnica spaja dolinu reke Rone sa velikim planinskim vrhovima.
Planina Maglić
Na 20 km od mesta Foča, uz samu granicu Crne Gore i Bosne i Hercegovine, nalazi se planina Maglić. Njene međe su određene planinom Volujak na jugozapadu, Pivom i Drinom na severoistoku, planinom Bioč na jugoistoku i Sutjeskom na zapadu.
Ova planina zahvata tromeđu Stare Hercegovine, Bosne i Hercegovine. U Republici Srpskoj se smatra najvišim vrhom ove države. Sam vrh planine Maglić zapravo pripada Crnoj Gori i zove se Veliki Vitao. Njegova visina je 2396 m. Drugi vrh po redu, nosi isto ime kao i planina i visok je 2386 m.
Maglić planinu čine krečnjaci, permske stene, malafiri i dijabaze. Ima i ledničkih tragova. Cela planina je obrasla šumama (bukva, crnogorica) i to do visine od 1600 m. Posle toga, nailazi se na grebene, visove i pašnjake.
Vučevo, Prijevor, Mratinjska Gora, Sniježnica i Vučevo su najpoznatije visoravni.
Perućica, koja se smatra najvećom prašumom na evropskom kontinentu se takođe nalazi na Magliću. Perućica je sastavni deo nacionalnog parka Sutjeska. Na samom dnu Perućice se nalazi prelep vodopad Skakavac koji ima 75 m. U samoj prašumi Perućici se nalazi bogata fauna i flora.
Na planini ima mnogo izvora. Najpoznatiji je Carev Do. Za ovaj izvor se tvrdi da nikad nije presušio.
Trnovačko jezero je pravi biser planine Maglić. Ovo jezero koje zauzima oblik srca, okruženo je krečnjačkim siparima, šumama i stenovitim liticama. Jezero se nalazi na 1517 m nadmorske visine, a obala mu je dugačka 2800 m. Najveća izmerena dubina je 9.2 m. Do ovog jezera se ne može doći autom.
Smešteno je sa južne strane planine, a odatle se obično hvata ruta za uspon na Maglić. Planinari na jezeru prave kamp pre početka svog uspona.
Interesantno je da ovo jezero gubi svoju vodu zbog poniranja. Ta voda se kasnije pojavljuje kod mesta Čokova luka u Pivskom kanjonu. Visinska razlika iznosi 1047 m.
