Zadivljujuće lepo ostrvo koje se nalazi na hrvatskoj jadranskoj obali nasuprot Splitu, ostvro Brač, spektakularno je mesto za posetu. Bilo da ste za opuštajući odmor na plaži ili želite da istražujete okolinu, ostrvo Brač nudi sve što je potrebno za prekrasan odmor na toplom mediteranskom suncu.
Ostvro Brač ima jednu od najboljih plaža u celoj Evropi, savršenu za uživanje i punjenje baterija. Plaža Zlatni rat se nalazi na Hvarskom kanalu gde nežna struja donosi kristalno čiste vode, koje su savršene za plivanje, ali i za gnjurenje. Plaža je takođe raj za surfovanje, pa je odlična za početnike ili za usavršavanje veština.
Ako tražite malo avanture, onda je ostrvo Brač odlično mesto. Na njemu se nalaze neka fantastično atraktivna mesta koja možete posetiti. Pripremite se za penjanje do Pustinje Blaca ili do isposničkih ćelija Blaca (pustinjačko prebivalište) ili provedite vreme diveći se vinogradima vinarije Stina pre nego što probate voće od koga se pravi vino. Za zabavu na vodi, vidite šta vam može ponuditi Nautički centar u Bolu, uključujući izlete brodićem i pripremljene ekskurzije sa obilascima.
Pored popularnih gradova kao što je Bol na južnoj obali, ostrvo Brač ima i bezbroj malih mesta gde možete pronaći živopisne luke i prilično stare kuće. Iznajmite auto kako biste sami obišli mesta svojim tempom, zastanite u selu Povlja na severoistoku i pogledajte hrišćansku baziliku iz 5. veka. Nakon celodnevnog razgledanja, nagradite se lokalnim specijalitetima kao što je brački vitalac (karakteristično jelo od jagnjećih i kozjih iznutrica). Ostrvo Brač je poznato po svom vinu, siru i maslinovom ulju, koji su savršena pratnja za bilo koji večernji obrok.
Za ljubitelje starina i za prave istraživače, neverovatna Pustinja Blaca je mesto koje se ne sme zaobići kada se dođe na Brač. Nalazi se na jugozapadu ostrva, nekih sat vremena vožnje od Bola ili malo duže ukoliko idete uzbudljivim priobalnim putem.
Vaš napor će se isplatiti kada stignete do starog manastira. Osnovan je u 16. veku i nastanjivan uzastopnim generacijama monaha sve do 1963. godine. Pustinjačko prebivalište je započelo svoje postojanje kao kamena pećina u kojoj je živelo nekoliko isposnika glagoljaša, koji su kasnije izgradili crkvu oko pećine.
Preko 450 godina kasnije, ono što su oni započeli, postalo je jedna fantastična turistička i kulturna atrakcija koja se nalazi na UNESCO listi svetske kulturne baštine.
Ako imate auto, moći ćete da se odvezete skoro do same pustinje, ali ćete morati da se parkirate i hodate pola sata da biste dovršili putovanje. Ako imate avanturistički duh, možete pešačiti iz obližnje luke, ali imajte na umu da staze mogu da budu veoma strme u nekim delovima.
Kada stignete na odredište, priključite se organizovanoj turi i zakoračite u čudesan svet iza kamenih vrata kako biste videli ukrašene prostorije ispunjene stvarima poput prastarih satova, teleskopa i primeraka štampe iz 19. veka. Teleskop se, inače, smatra trećim najmoćnijim teleskopom u Hrvatskoj. Čak ćete videti i klavir koji je nošen uz strmu planinu da bi bio donet u manastir.
Nakon što pogledate znamenitosti i lepotu enterijera koji su plaćeni vinom, maslinovim uljem i medom, uživajte u spektakularnom pogledu na Jadran.
Zanimljivosti o Pustinji Blaca
Pre nego što ispričamo detaljniju priču o ovom čudesnom mestu, trebalo bi da objasnimo njegov naziv. Nesmotrenom čitaocu se može dogoditi da pomisli da se radi o nekakvoj pravoj pustinji od peska, ali je ovde zapravo reč o izolovanom području u kome su isposnici stvarali svoje monaške zajednice kako bi se u miru i tišini mogli posvetiti svojim molitvama i duhovnom uzdizanju. Pustinja je naziv za udaljeno, pusto mesto koje je daleko od svetovnog života i njegovih iskušenja.
Kompleks Blaca su osnovali poljički sveštenici glagoljaši iz 16. veka bežeći pred osmanskim najezdama. Prvi naseljenici na ovom području su obrađivali zemljište, a u jednom trenutku uspeli su da dobiju dozvolu za podizanje crkve i manastira, odnosno samostana. Skoro u isto vreme tu je osnovana i poljoprivredna zadruga koja se temeljila na pravilima podele ostvarenih dohodaka. Sve što se zaradilo bilo je zajedničko.
Vremenom je ova zajednica rasla i razvijala se, pa su se pored ograđene pećine sazidale i druge zgradice i zgrade koje su imale više različitih namena. Napravljena je kuhinja, podrum i pećnica. Pred kraj 16. veka, tačnije 1588. godine, podignuta je mala crkva, a nakon toga i manastir, odnosno višespratni samostan koga su krasili beli krovovi.
Istorijski gledano, ovaj deo ostrva je bio razvijen u privrednom smislu, ali je trpeo i razne prirodne katastrofe.
U Pustinji Blaca su monasi proizvodili med, vino, maslinovo ulje, ali i druge poljoprivredne proizvode, a učeni sveštenici su izučavali astronomiju i druge nauke. Na ovom mestu je postojala opservatorija i štamparija.
Krajem 18. veka, monasi su u vlasništvu imali tri jedrenjaka za trgovinu.
Sredinom 19. veka, upravitelj Pustinje je postao don Tadija Miličević. Sve do 1963. godine, ovim mestom upravljaju članovi iste porodice. Kada je umro poslednji od njih, fra Niko(la) Miličević, inače strastveni astronom i sveštenik, Pustinja je zamrla i kasnije je od nje postao muzej.
Pustinja Blaca zaista izgleda nestvarno. Ona je sva isklesana od kamena, pa liči na dragi kamen izdignut na strmoj stenovitoj litici. U 19. veku, Pustinja Blaca je dobila i visoke zidine kojima je bila okružena. Tvrđava je bila duga 120 m, visoka 8 m, a debljina joj je bila 2 m. Enterijer zgrada bio je opremljen ekskluzivnim nameštajem, slikama, bibliotekama i velikim brojem satova koji su pokazivali vreme prema najpoznatijim svetskim opservatorijama. Od 11.000 knjiga iz monaške biblioteke, značajan broj datira iz perioda od pre 1800. godine. Pustinja Blaca je sačuvala svoj inventar koji je danas prikazan u muzejskoj zbirci.
Jedan od razloga zbog čega je ovaj manastirski kompleks toliko značajan i jedinstven, jeste da je svega nekoliko takvih hermetičkih manastira na svetu koji su tako dobro očuvani. Čitav manastirski prostor se nalazi u pejzažu koji ima sve karakteristike jedinstvenog kulturnog i prirodnog rezervata u kojem Vidova gora – kao najviši vrh Jadranskog arhipelaga (780 m), dominira serijom klasičnih primera karstne geologije. Što se tiče vegetacije, ona pripada evromediteranskoj vegetacionoj jedinici u klasi Quercetea ilicis, zbog dominantnog primorskog hrasta.
Danas je samo jedna četvrtina ostrva pod šumom koja uglavnom obuhvata autohtoni bor Aleppo ili škotski bor koji raste do 300 m u visinu, a crni bor (Pinus niger, var. Dalmatica) dostiže visinu od 400 m. Poljoprivreda na ostrvu se prvenstveno zasniva na vinu i maslinarstvu, kao i na uzgoju smokava, rogača, maraske višnje i u novije vreme citrusa.
Ovo su samo neki od razloga zbog kojih je UNESCO odlučio da stavi Pustinju Blaca na svoju listu zaštićenih objekata. Njihovo obrazloženje se tiče i činjenice da je Pustinja Blaca mnogo više od monaškog kompleksa koji se razvio u 16. veku iz jedne male pećine. To je, zapravo, jedinstven ekosistem u pejzažu ekstremne vrednosti, kao i jedinstvena istorijska metafora kroz koju, kao u vremenskoj kapsuli, možemo razumeti čitavu istoriju ne samo ostrva, već i čitavog Jadrana.
