Gobi, ili Šamo, pustinja, je najveća pustinja u Aziji koja jednim delom pripada Kini, a drugom Mongoliji. Nalazi se u srednjoj Aziji i zahvata površinu od 1.300.000 km2, što je čini petom najvećom pustinjom na svetu. Naziv je dobila od mongolske reči Gobi, što u prevodu znači ’’mesto bez vode’’.
Pustinja Gobi je vekovima bila nepoznata teritorija za evropsko stanovništvo. Tek je venecuelanski putnik, Marko Polo, u 13.veku u jednoj od svojih ekspedicija, naišao na ovu pustinju i upoznao Evropu sa njenim postojanjem.
Nakon godina istraživanja ovog tla, ustanovljeno je da, iako velikom delu sveta pustinja Gobi nije bila poznata, na ovom tlu je milenijumima unazad živelo raznoliko stanovništvo, a, pre njih, ona je bila stanište i velikom broju dinosaurusa. Inače, baš u pustinji Gobi su prvi put pronađena jaja dinosaurusa, kao i ostaci odraslih jedinki iz perioda mezozoika.
Osim toga, na teritoriji pustinje Gobi su nađeni i brojni fosili različitih sisara, od kojih su neki i izumrli, kao i naselja ljudi koja datiraju čak iz neolita i paolita. Osim skeleta, na teritoriji pustinje Gobi su nađeni i različiti predmeti koji su stari preko 35,000 godina.
Zahvaljujući jakim vetrovima koji dnevno raznose velike količine peska, šljunka i kamena kojima je teritorija pustinje Gobi prekrivena, ona se svake godine širi brzinom od 3.600 km2 godišnje.
U pustinji Gobi postoji i jedan zaštićeni nacionalni park, Yadan, koji pripada Kini, a sačinjen je od kamenja različitih formacija i era. Većina njih je stara između 300.000 i 700.000 godina. Jedan deo ovog nacionalnog parka je posebno uređen i nosi naziv Đavolji grad.
Položaj i reljef
Ono što je naročito interesantno u vezi sa pustinjom Gobi je činjenica da je ona jedna od retkih pustinja u kojoj je svega 3% tla sačinjeno od peska, dok se ostalih 97% sastoji od šljunka i kamena. Na ovoj teritoriji ima dosta sivo – smeđe i smeđe zemlje, zatim zemljišta koje sadrži gips, kao i zaslanjenog zemljišta.
Pustinja Gobi se često deli na 3 dela: Crni Gobi, za koji su karakteristične kamene ravnice, Crveni Gobi, u kom je površina izrezbarena zemljanim i kamenim pukotinama, i Žuti Gobi, koji je prekriven isključivo peskom.
Nadmorska visina ove pustinje varira između 910 i 1.520 metara, a okružena je Basenom Gobi na severu, koji se inače nastavlja na Altajske planine i mongolske stepe, sa jugozapadne strane je okružuje Tibetanska visoravan, a sa jugoistočne strane pustinje Gobi se nalazi Severna kineska ravnica. Inače, Gobi pustinja je geografski najsevernija pustinja na svetu.
Pustinja Gobi je veoma interesantna za istraživanje, naročito životinjskih vrsta jer je ona stanište i nekih unikatnih vrsti koje ne možete videti nigde drugde, osim na ovim teritorijama. Osim toga, pustinja Gobi je brojnim autoputevima i jednom železničkom stanicom spojena sa civilizacijom, što znači da nije ni odsečena od sveta kako se ranije verovalo.
Zapadni deo ove pustinje je danas rezervisan za različite nuklearne probe, a, zbog primećenosti različitih radijacijskih padavina i samog porasta radijacije, civilima nije preporučljivo da se kreću niti istražuju po ovoj teritoriji.
Osim ovih zanimljivosti, postoje još neke bitne informacije koje morate znati o pustinji Gobi, ukoliko ikada odlučite da je posetite.
Klima
Ono na šta nas uvek asocira reč ’’pustinja’’ su konstantna suvoća vazduha i velike vrućine. Ali, ne i u slučaju pustinje Gobi. Ova pustinja inače pripada grupi ’’hladnih pustinja’’, u kojima temperatura vazduha ide od maksimalnih 38°C, pa sve do minimalnih -43°C. Veoma često se dešava i da se na nekim višim vrhovima pustinje, tokom veoma hladnog perioda, naiđe i na tragove snega.
Karakteristično za klimu pustinje Gobi su nagle promene, kako na godišnjem, tako i na dnevnom nivou. Na primer, iako tokom dana pustinjom može vladati izuzetno visoka temperatura, noću ona može da spadne i ispod 0°C.
Sama klima je kontinentalna, relativno suva. Zime su izuzetno oštre i hladne, a leta vrela, dok je proleće izuzetno suvo i hladno. Inače, temperatura toliko varira na godišnjem nivou, da srednja godišnja temperatura vazduha iznosi svega 2°C.
Velika količina vlage dopire sa severa, sa strane sibirskih stepa, ali ova pojava nije toliko česta leti. Naime, leti uglavnom dolazi do javljanja monsuna, koji dodatno suše vazduh i čine ga izuzetno teškim. Ipak, zimi duvaju izuzetno jaki vetrovi, koji, u kombinaciji sa izuzetno niskim temperaturama, neretko stvaraju i ledene peščane oluje ili snežne oluje. Ovi vetrovi se javljaju i tokom proleća i jeseni, ali su znatno slabijeg intenziteta i duvaju ili sa severa ili severozapada.
Što se padavina tiče, u proseku na godišnjem nivou padne oko 194 mm kiše. Ipak, ova količina se razlikuje od dela pustinje, te tako na severoistoku može pasti i do 200 mm kiše, dok će na zapadu pasti svega 50 mm na godišnjem nivou.
Hidrografija
Najveći procenat vode u pustinji Gobi su zapravo podzemne vode, što se tiče reka, svega nekoliko njih teče isključivo leti sa planina, mada se ubrzo gube u pustinjskom suvom zemljištu. Pored njih, ima svega nekoliko jezera u okolini, koja su toliko mala da i nemaju neki naročit značaj.
Dugim procesom evolucije su se određene biljne vrste prilagodile ovakvim uslovima, te imaju duge korenove kako bi mogle da sakupe kapi ovih podzemnih voda i samim tim je omogućen i živi svet u pustinji Gobi.
Flora
Kao što smo već pomenuli, neke biljne vrste su se prilagodile ovakvim uslovima i sada su višegodišnji stanovnici pustinje Gobi. One sakupljaju vodu u svojoj kori, a tokom sušnog perioda odbacuju lišće kako ne bi dolazilo do fotosinteze u kojoj će je izgubiti.
U ovom podneblju je karakteristično Saxaul drvo, koje inače obezbeđuje vodu svim ostalim živim bićima. Pored ovog drveta, pustinju Gobi nastanjuju i divlji luk, različito žbunje i grmlje, a sonjača rađa u delovima sa zaslanjenom zemljom.
Fauna
Interesantno je da, čak i pored ovoliko suše, u pustinji Gobi žive brojne životinjske vrste koje su karakteristične za ovu pustinju. To su skočimiševi, zlatni orao, srednjeazijski poskok, Gobi medved, koji spada u ugrožene vrste i trenutno ima svega 50ak primeraka, snežni leopardi, kojih ima svega oko 1.700, a divljih konja više u samoj prirodi i nema, već su čuvani u zatočeništvu od strane čoveka.
Pored ovih životinjskih vrsta koje su mahom karakteristični za pustinju Gobi, ovde žive i antilope, kamile, crne gazele, kozorozi, mufloni, vukovi, divlji magarci, mrmoti i različite vrste reptila.
Inače, konji, kamile, ovce i koze se inače uzgajaju i čuvaju od strane ljudi.
Zbog visokih vrućina, većina životinja izlazi samo noću, kada temperatura ili spadne na neku podnošljivu ili kada spadne ispod minusa.
Pustinja Gobi i stanovništvo
Kao i većina drugih pustinja, i pustinja Gobi je veoma slabo naseljena. Na celoj teritoriji ima svega oko 50.000 stanovnika, što je i manje od 1 stanovnika po 1 m2. Čak i ovi stanovnici su skoncentrisani u svega nekoliko mesta. Kinezi uglavnom žive na obalama reka ili njihovoj neposrednoj blizini, dok se Mongoli uglavnom nastanjuju u tradicionalnim jurtama ili orgerima, što su zapravo tradicionalni mognolski šatori.
Kinezi, sa druge strane, žive u prostim kućama koje samostalno grade od glinenih cigli. Većina stanovnika su nomadi..
Što se privreda tiče, uglavnom se bave stočarstvom, to jest, kao što smo već napominjali, uzgojem konja i kamila za transport ljudi i tereta, i ovaca i koza za mleko, sir i meso.
Pustinja Gobi inače nije u potpunosti otkačena od sveta. U ovoj oblasti postoji više autoputeva, a izgrađena je i jedna železnička pruga koja povezuje unutrašnju Mongoliju, odnosno oblast pustinje Gobi koja pripada Mongoliji, sa glavnim gradom Mongolije, Ulanbatorom.
