Jedan od naših nacionalnih parkova, Kopaonik, smešten je u središnjem delu Srbije. Naziv nacionalni park nosi još od 1981. godine, a ovaj status je dobio zahvaljujući svojim prirodnim lepotama i vrednostima.
Kompleks Nacionalni park Kopaonik zauzima površinu od skoro 12.000 hektara. Broj endemskih vrsta u njemu je prilično visok, pa se zato Kopaonik smatra možda i najznačajnijim centrom kada je u pitanju biodiverzitet flore naše zemlje.
Naziv ili titula “nacionalni park” može da se nadene prirodnom kompleksu koji se skoro u potpunosti održava u prirodnom stanju, koji ima reljef, biljni i životinjski svet, akumulacijske, glacijalne, erozivne i druge geografske, odnosno prirodne retkosti. Kao takav, Nacionalni park Kopaonik je zaštićen od strane države, zajedno sa Đerdapom, Fruškom Gorom, Tarom i Šar planinom.
Nacionalni park Kopaonik se prostire između Sitnice i Ibra, na zapadnoj strani, Kozničke reke i Jošanice na severnoj, reke Lab na jugoistoku i Toplice i Rasine na istoku.
Takođe, na zapadnoj strani su Lisinska i Barska reka izrezale klisure i kotline koje odlikuju planinu Kopaonik. Na severu su to učinile Gobeljska i Ciganska reka, na istoku Brzećka. U centru vodenih tokova Kopaonika se nalazi Samokovska reka, te sve ove odlike prirode utiču na to da životinjski i biljni svet Kopaonika bude veoma rasprostranjen.
Sama geološka građa Kopaonika je veoma bogata. Sastoji se od različitih stena, kako po starosti, tako i po vremenu nastanka. Tu su škriljac, krečnjak, andezit, mermer, granit, serpentinit, itd.
Na oblik reljefa ove planine u najvećem su uticali dugotrajni procesi spiranja, kao i erozije. Upravo ovi procesi, odigrali su najveću ulogu u formiranju Semeteškog jezera, o kome će biti reči u nastavku teksta.
Na Kopaoniku imamo više od 200 sunčanih dana tokom godine. Klima je negde između kontinentalne i primorske, odnosno, Kopaonik se nalazi tačno na prelazu između ove dve klime. Pošto je položaj masiva planine na jugu otvoren i zaravnjen, ne može doći do dugog zadržavanja oblaka. U isto vreme, teži vazduh, ujedno i hladniji, uspeva da se zadrži u dolinama u okolini, pa temperature u toku zime nisu previše niske.
Sneg, koji je od velikog značaja za turizam i zimske sportove, obično pada od kraja novembra, a zadržava se sve do maja. Padavine pređu 1000 mm u godinu dana.
Kopaonik je prostor bogat rudama. Odatle potiče i ime ove planine (“kop”). Vreli rastopi minerala, potom vulkanska aktivnost, doprineli su da se dogode izmene u stenama, pa se na Kopaoniku nalaze rudnici olova, cinka, gvožđa, ali i zlata i srebra. Takođe, zastupljeni su i minerali poput fluorita, azbesta i volastonita.
Na celoj površini planine se nalazi veliki broj izvora. Tu ima i lekovitih izvora, izvora sa hladnom vodom, pa čak i mineralnih izvora. Ipak, na samom Kopaoniku ne postoje izvori velikih i značajnih reka, već postoje samo površinski tokovi.
Poznati kopaonički izvori su: Pajino preslo, Kaznovske bačije, Marine vode, Krčmar voda, itd.
Najveća reka Kopaonika, Samokovska reka, pravi male bukove i vodopade, ali se na drugoj reci, po imenu Zaplaninska reka, pravi vodopad iz više stepena, koji ima dužinu od 80 m i koji se zove Jelovarnik.
Neobična pojava na Kopaoniku, kada su vode u pitanju, su pištevine i tresave. Pištevine se mogu opisati kao zagati nastali prirodnim putem uz pomoć busenja trave gde se voda zadržava. Tresave se stvaraju od velikih isparenja bara i potoka i mogu da budu stare i više od 1000 godina. Takva je, na primer, Jankova bara.
Semeteško jezero na Kopaoniku
Jedna od najinteresantnijih hidroloških pojava na Kopaoniku jeste Semeteško jezero. Ovo jezero pripada selu Semeteš koje se nalazi podno Orlovca. Ima kružni oblik i prečnik od svega 60 m, a nalazi se na nadmorskoj visini od 900 m. Jezero je po poreklu urvinsko. Urvinska jezera su tektonska jezera, koja nastaju kada se događaju jaki zemljotresi ili nakon delovanja čoveka. Tada se dešava klizanje velikih delova zemlje, kamenja, stena, pa se rečni tokovi pregrađuju.
Semeteško jezero se hrani mnogim podvodnim izvorima i sa samo dva izvora koji se nalaze iznad. Zbog podvodnih izvora se ne može izmeriti tačna dubina jezera. Ovi izvori su prilično široki i duboki i sastavni su deo jezera.
Temperatura vode u jezeru ponekad u toku leta dostigne brojku od 20º C.
Ovo jezero koje se nalazi na zapadnoj strani Kopaonika i nije tako poznato među turistima.
Kako doći do jezera?
Pošto se jezero nalazi u ataru sela Semeteš, sve što treba da uradite jeste da dođete do samog sela. Do njega je lako doći sa bilo koje strane. Na Ibarskoj magistrali, pre ili posle Raške, zavisi odakle dolazite, naići ćete na selo sa interesantnim nazivom – Kaznovići. Upravo tu se nalazi skretanje za Semeteš. Posle ovog skretanja trebalo bi da se držite leve strane i vrlo brzo ćete naići i na selo i na jezero.
Do Semeteškog jezera možete stići i pešice ukoliko koristite markiranu stazu planinarske transverzale “Josif Pančić”. Naravno, pešačenje možete preduzeti ukoliko ste u dobroj formi jer je ova tura prilično duga.
Poreklo Semeteškog jezera – legende
Semeteško jezero je glečerskog porekla. Kako geolozi tvrde, nastalo je pre nekoliko miliona godina od lednika.
Ipak, za poreklo jezera vezane se i neke narodne legende i predanja vrlo interesantnog sadržaja.
Takva jedna priča, koja govori o poreklu jezera, vezana je za sveštenika koji je davno živeo na ovim prostorima. Priča kaže da je jedne godine, na dan Sv. Ćirila, sveštenik izveo konja, osedlao ga i krenuo u polje da obavi vršidbu.
S obzirom na to da je bio dan Sv. Ćirila, i da tog dana ne treba ništa raditi, seljani su ga upozorili da tog dana ne ide u polje. No, sveštenik se oglušio o upozorenja, krenuo put polja i u jednom trenutku, zemlja se otvorila, i progutala i sveštenika i konja. Rupa koja je ostala, popunila se vodom i tako je nastalo Semeteško jezero.
Znamo da je uz priče o mnogim jezerima na svetu uvek vezana i priča o nekom neobičnom čudovištu ili nemani. To je slučaj i sa Semeteškim jezerom. Pogledamo li okurženje u kome se jezero nalazi, shvatićemo da je ono odlična inspiracija za priče o čudovištima.
Jedna od priča o čudovištima je da je ovde viđeno zmijoliko stvorenje dugo čitavih 10 m. Strašno dugo, velike pljosnate glave. Fotografije ne postoje, snimci takođe. Priče jesu samo priče.
Postoji priča i o drugom čudovištu. Kažu da je nekih dve stotine godina unazad, ovde živeo vodeni bik. On je često noću izlazio na obalu, krao stoku, ali su seljaci uspeli, posle dugog čekanja, da ga ubiju. Vratili su ga nazad u jezero, a ono je bilo čitavu godinu crveno od krvi tog čudovišta.
Plutajuća ostrva na Semeteškom jezeru
Još jedna neobičnost ovog mesta jeste interesantan prirodni fenomen – plutajuća ostrvca po jezeru. Naime, na samom jezeru su se oformila ostrva sa drvećem i rastinjem koja mogu slobodno da plutaju po vodi. Kad god duva vetar, ostrvca se sama pokreću. Upravo iz ovog razloga, jezero je dobilo naziv hidrološkog spomenika prirode.
U današnje vreme, turisti mogu da dođu i učestvuju u jednom neobičnom sportu, a to je veslanje ostrvcima.
Još neke karakteristike Semeteškog jezera
Kao što smo rekli, u jezeru se nalaze vode iz mnogih podzemnih izvora, pa se dubina jezera ne može izmeriti jer ovi izvori prave neku vrstu levka na sredini.
Jezero je bogato ribom, odnosno poribljeno je babuškom i šaranom, pa se na njemu može pecati.
U jezeru možete videti i daždevnjake (Salamandra salamandra).