Postoji jedno mesto u koje svake godine u jesen doleti preko 17.000 ždralova. Čudesna slika, zar ne?
To mesto nije negde na Dalekom istoku, već se to mesto nalazi na severu naše zemlje, nedaleko od grada Novi Bečej.
Slano Kopovo, slana akvatorija, jedno od poslednjih barskih staništa u ovom regionu, u vreme jesenje migracije, postaje jedno od najznačajnijih stajališta ptica koje odlaze na jug.
Tom prilikom se ovde usput zadrže, na kratko, različite pernate vrste, ali ždralovi privlače najviše pažnje.
Ovaj prirodni fenomen je bio razlog da se u Slanom Kopovu osnuje Festival ždralova koji se svake godine održi negde krajem novembra. Festival su osnovale Turistička organizacija Novog Bečeja i Lovačko udruženje iz ovog mesta, i on otvara vrata svim onim ljudima koji vole prirodu, koji vole ptice i koji žele da prisustvuju jedinstvenom prirodnom spektaklu.
Posebna pažnja se, u toku festivala, poklanja deci, pa se za njih priprema specijalan i zanimljiv program, kao i niz radionica na temu ždralova.
U toku festivala je najbolje ići organizovano u obilazak Slanog Kopova jer se ždralovi vrlo teko nalaze na jednom mestu tokom dana. Uglavnom lete po okolini i traže hranu.
Najčešće se lepo vide, u velikom broju, rano izjutra ili kasno popodne.
Slano Kopovo – ptičija oaza
Slano Kopovo, jedinstvenu oblast u severnom Banatu, u Vojvodini, nazivaju još i Šoškop, Lesno Kopovo ili samo Slana. To je redak i vrlo unikatan prirodni rezervat koji predstavlja oazu za nešto više od 200 vrsta ptica.
Čak 73 vrste ovih ptica spadaju u gnezdarice, a posebnu atrakciju u ornitološkom smislu predstavljaju crvenonogi prudnik, sabljarka, bukavac, morski žalar i vivak. Pre više godina je ovo mesto bilo nadaleko poznato po neobičnoj plavokljunoj patki, koja je danas izumrla, a bila je vrsta gnezdarica.
U današnje vreme, najviše pažnje se poklanja sivom ždralu koji leteći na jug, voli da svrati i odmori se na ovom “banatskom moru”. Pored ždralova, u Slanom Kopovu se okrepljuju i druge ptice selice. To su planinski žalar, noćni potrk i stepski soko, između ostalih.
Na obalama Slanog Kopova se pored ptica nalaze i neke retke biljne vrste. Jedne od najupečatljivijih su caklenjača i panonska jurčica. Ove dve vrste postoje još samo na Kopru u Škocijanskoj močvari.
Priobalni deo Slanog Kopova je takvo zemljište da na njemu opstaju samo one vrste biljaka koje mogu da opstanu u prilično neobičnim i ekstremnim ekološkim uslovima.
Ove biljke uzimaju slanu vodu iz zemljišta, iskoriste ono što im je potrebno, a zatim izbace višak soli tako što natalože grumenje male veličine po svojim listovima.
Pojedine biljne vrste uspevaju da naprave sopstvene rezerve vode i da tako prežive u sušnom periodu. U vreme suše, dno jezera ima slanu skramu bele boje i vidljivo je.
Nastanak i geomorfološke karakteristike Slanog Kopova
Čitav Specijalni rezervat prirode Slano Kopovo obuhvata krajnju severozapadnu granicu novobečejsko-zrenjaninske terase iz doba pleistocena.
Ova reljefna celina, odnosno njena površ nije u potpunosti ravna več po sebi ima brazde i udubljenja koja su posledica erozivnog i akumulativnog dejstva Tise, reke koja je u dalekim vremenima relativno često menjala tok, pa ostavljala mnoge meandre za sobom.
Jedan od tih Tisinih meandara jeste i paleomeandar (stari meandar) čiji najdublji deo zapravo predstavlja rezervat jezera Veliko Kopovo.
Potkovičasti paleomeandar je nastao verovatno u završnim glacijalnim fazama ili na početku holocenske faze.
Reka Tisa je tada, usled istopljenih lednika, imala veliku vodenu zapreminu, pa je često plavila po okolini i to naročito u svom donjem, ali i srednjem toku.
Kada se zapremina vode smanjila, akumulaciju je zamenila erozija i to ona bočnog tipa. U to vreme (kraj preborealne faze) došlo je do laganog formiranja aluvijalne ravni.
Klima u Slanom Kopovu
Klima je na području rezervata vrlo slična klimi u čitavoj opštini Novi Bečej. Međutim, u samom rezervatu vladaju i nekakve druge karakteristike, pa se može reći da ovo mesto ima svoju zasebnu mikroklimu.
To je naročito vidljivo u onim mesecima kada jezero skroz presuši. Tada se ovde dešavaju vrlo neobične stvari, tačnije proučavajuci prisustvuju vrlo nesvakidašnjim fenomenima prirode.
Voda iz jezera ispari, a na dnu ostaje nataložena so u visini od nekoliko centimentara.
Okolo su zelena polja, a po sredini izduženi oblik bele boje. Iznad jezera se vazduh zagreva do određenog intenziteta, dok se iznad njiva i poljoprivrednih sadnica vazduh zagreva na drugačiji način. Iznad jezera je vazduh topliji i posmatraču izdaleka može da se dogodi da doživi fatamorganu.
Razlika u temperaturi vazduha na tako malom prostoru može da dovede do pojave vrtložastih vetrova koji izgledaju vrlo spektakularno. Iza njih ostaju linije soli duge i po više stotina metara.
Vegetacija Slanog Kopova
Na čitavom području Slanog Kopova postoje retke i specifične zajednice karakteristične za slatinska područja, nazvane Thero Salicornietea.
One polako iščezavaju i vrlo ih je važno sačuvati. Najdominantnije vrste su sukulentni halofiti, od kojih su mnogi primerci vrlo raritetni, stoga i zaštićeni zakonom.
Stručnjaci kažu da čitavo Slano Kopovo krase vrlo značajne biocenološke odlike. Reljef i međusobni uticaj saliniteta i vlage tla, doveli su do toga da se formira upravo ovakva ekološka zajednica i njen floristički sastav.
U priobalnoj zoni Slanog Kopova se može videti vegetacija močvarnog tipa koju predstavljaju trske, odnosno tršćaci. U ovakvom staništu se gnezde mnoge vrste ptica, a istovremeno trska služi i da učvrsti obalu.
Sukulentne halofite u Slanom Kopovu možemo podeliti na jurčice koje predstavljaju endem u Panoniji i nalaze se u Crvenoj knjizi domaće flore; i caklenjače koje su takođe ugrožena vrsta.
U Slanom Kopovu postoji i švarcenbergova bokvica koja se nalazi na svetskoj Crvenoj listi biljaka.
Od ugroženih vrsta ptica koje svoje stalno stanište nalaze na teritoriji Slanog Kopova, spomenuli bismo malu lisastu gusku, tankokljunu carsku šljuku, beloglavu patku, gusku crvenovoljku, patku njorku, orla krstaša, prdavca, belonoktu vetrušku, malog vranca, orla belorepana i veliku droplju.
Zaštita Slanog Kopova
Vlada Republike Srbije je 2001. godine donela posebnu Uredbu po kojoj se Slano Kopovo proglašava Specijalnim rezervatom prirode.
Ukupna površina rezervata iznosi 976.44 hektara, a teritorija je podeljena na tri stepena zaštite.
Na delu teritorije koji je pod prvim stepenom zaštite se mogu vršiti isključivo naučna istraživanja i zabranjeno je koristiti prirodna bogatstva i prostor za bilo koje druge aktivnosti.
