Čovek i njegov neposredni uticaj na prirodu predstavljaju jedan od glavnih uzroka zbog čega su mnoge vrste, kako biljne tako i životinjske, ugrožene, a neke čak i pred istrebljenjem. Kao i na globalnom nivou, takve prilike vladaju i u Srbiji. Iako ovo sve zvuči kataklizmično, ovakve pojave su sasvim normalne tokom cele evolucije.
Naime, jedna vrsta, u zavisnosti od uslova, se razvija i postaje dominantna, dok je druga prinuđena da menja stanište, a ponekada čak i izumre. Jedan od primera za ovu tvrdnju jesu dinosaurusi koji su zbog udara meteorita nestali još pre oko 65 miliona godina. Iako predstavljaju najveću grupu životinjskog sveta, mnoge vrste insekata su takođe veoma ugrožene, neke čak i istrebljene. Zbog krčenja šuma, kao i ogromnog rasta broja stanovnika na Zemlji, staništa šumskih životinja su se znatno smanjila.
U Srbiji je situacija, sto se tiče životinja, vrlo slična kao i u svetu. Svet flore i faune u Srbiji je dosta bogat i raznovrsan. Oko 210 vrsta biljaka i oko 430 vrsta životinja su pod najstrožim stepenom zaštite u državi. Među njima ima najviše vrsta ptica, a takođe i sisara, beskičmenjaka, riba i insekata. Neke ugrožene vrste koje su iščezle sa ovih prostora su: crni lešinar, tetreb ruževac, mala droplja, bela kanja i orao bradan.
Zanimljivo je da je mužjak ovog orla dugačak i do 113cm, dok mu je raspon krila i do 270cm, a ženka je čak i veća. Naziv bradan dobio je po tome što su mu nozdrve obrasle čekinjama. Ovo je bila najveća ptica u Srbiji. Među ugroženim i zaštićenim životinjama u našoj zemlji su: stepski soko, prdavac, crni daždevnjak, Apolonov leptir, lipljan, patka njorka, orao krstaš, veliki tetreb, beloglavi sup, vidra, velika droplja, slepi miševi, šareni tvor, belonokta vetruška.
Stepski soko (Falco cherrug)
Ova ptica, uglavnom selica, se prostire od istočne Evrope sve do Mandžurije. Uglavnom se gnezdi na drveću i liticama. Prilikom obrušavanja, ova ptica dostiže brzinu i do 320 km/h, a to zbog dobre aerodinamike njegovog tela i savršenog oblika krila.
Ova ptica grabljivica se hrani uglavnom sisarima, a posebno tekunicama. Glavni razlog zbog kog je ova ptica ugrožena jeste krivolov.
Prdavac (Crex crex)
Takođe ptica selica, zimu provodi u Africi, dok leti odlazi u Evropu i Aziju. Pripada porodici barskih koka, a karakteriše je raspon krila od 40-50cm, i dužina od 27-30cm. Ova ptica se uglavnom hrani žabama, beskičmenjacima, ali i žitaricama. Ime u našem jeziku je dobila po karakterističnom načinu na koji se oglašava. Iako je zvuk kojim se oglašava prilično neprijatan, on u stvari predstavlja njegovu ljubavnu pesmu kojom poziva na parenje.
Zanimljivo je da je ova ptica veoma brza, te ju je vrlo teško uhvatiti. U Srbiji se najviše može naći u jogozapadnim krajevima, mada zbog povećanja obradivih površina i korišćenja hemijskih sredstava protiv štetočina i korova, veći deo prirodnog staništa prdavca je nestao.
Crni daždevnjak (Salamandra atra)
Pripada grupi vodozemaca iz roda daždevnjaka. Karakteriše ga duguljasto telo, četiri kratke nog i dugačak rep. Najčešći su primerci sa crnom bojom kože koja je inače sluzava. Ova vrsta vodozemca se razlikuje od ostalih, po tome što ženka ne leže jaja u vodu, već rađa jednog ili dva mladunca koji su odmah sposobni za samostalan život.
Uglavnom nastanjuju vlažna i hladna planinska područja, dok vreme provode u rupama, šupljinama i sreću se najčešće noću i kada je oblačno. Glavna hrana su im insekti, mekušci, kopneni račići i stonoge. Zanimljivo je da poseduju otrovne parotidne žlezde, te ih predatori izbegavaju.
Apolonov leptir (Papilio apollo)
Uglavnom nastanjuje visine između 1000-2800m, pa se može naći u alpskim regijama Evrope, a takođe nastanjuje i Aziju. Ovaj leptir nije podložan promenama, što ga čini jako osetljivim, pa je iz tog razloga veoma ugrožen.
Mnogi smatraju da je on jedan od najlepših leptira, a zanimljivo je da se razmnožava jednom tokom godine. Može se naći na čistinama, prostorima sa niskom vegetacijom, kamenjarima itd. Njegova krila su karakteristična po tome što se na njima nalazer 4 uglavnom crvena, a katkad žuta, kruga, koji nekada imaju belu tačku u sredini.
Lipljan (Thymalus thymalus)
Slatkovodna riba, čija najveća težina može da dostigne 2kg. Telo mu je prekriveno čvrstom i sitnom krljušti, dok na leđima ima dugačko i veliko peraje specifične plave boje, ukrašeno ljubičastim i crvenim tačkama.
Uglavnom nastanjuje područje Urala, delove Skandinavije, a u našim krajevima se može naći u vodama Dunavskog sliva (Lim, Rzav, Studenica, Drina, Tara, Ibar). Ova riba voli čiste, brze i hladne potoke, tako da vrlo često obitava sa potočnom pastrmkom.
Patka njorka (Aythya nyroca)
U narodu još poznata kao patka crnka. Mužjak je specifičan po glavi, grudima i bokovima koji kestenjaste boje, dok je ženka svetlije nijanse. Ova patka nastanjuje slatke vode,a pogoduju joj i vlažne livade.
U našoj zemlji se najviše moe naći u Vojvodini. Hranu uglavnom nalazi u vodi, a mekušci, vodeni insekti i vodene biljke su joj glavni vid ishrane. Ova vrsta je ugrožena zbog zagađivanja njenog staništa.
Orao krstaš (Aquila heliaca)
Imperijalni orao je još jedan naziv za ovu pticu grabljivicu. Može se naći u delovima Evrope i Azije, uglavnom u područjima ispod 1000m nadmorske visine. Voli da se gnezdi na visokom, usamljenom drveću, kako bi imao dobar pogled na okolinu. Ova vrsta je ugrožena upravo zbog uništavanja njegovih gnezda. Ranije se mogao naći u predelima Deliblatske peščare, međutim nestao je sa ovog područja.
Na prostoru Fruške gore je primećen jedan parove vrste ptice. Zanimljivo je da ovaj orao predstavlja simbol koji se nalazi na grbu Srbije, a ime je dobio po stoletnim hrastovima na kojima je gradio gnezda. Ti hrastovi su imali krst na sebi, a narod ih je smatrao svetinjom.
Veliki tetreb (Tetrao urogallus)
Ova veoma ugrožena vrsta spada u rod koka. Nastanjuje guste, visoke šume četinara iznad 1200m nadmorske visine. Ženka je dosta sitnija od mužjaka, a obično su sive ili braon boje. Karakterističan je rep kojim voli da se šepuri.
Ranije se u našoj zemlji mogao naći na području Golije, Kopaonika, Zlatara, Zlatibora, Tare, Stare i Šar planine. Danas je ugrožen zbog uništavanja šumskih područja, lova, ali i prirodnih neprijatelja ( lisica, jazavac, jež, svraka, sova ušara).
Beloglavi sup (Gyps fulvus)
Ova impozantna ptica je najveća ptica koja nastanjuje teritoruju naše zemlje. Može dostići težinu od 11kg, dužinu do 110cm, a raspon krila i do 280cm. Specifičan je po tome što u osnovi vrata ima belu paperjastu kragnicu. Ovo karakteriše samo odrasle jedinke, dok mladi imaju kragnu smeđe boje. Ove ptice imaju odlično razvijeno čulo vida, a zbog aerodinamičnog oblika tela mogu dugo da krstare bez mahanja krilima.
Nastanjuje nepristupačne litice, a na jajima leže oba roditelja. Ženka izlegne samo jedno jaje, a takođe i ženka i mužjak učestvuju u ishrani mladunčeta i prate njegovo izletanje it gnezda. Zanimljivo je kada jednom nađu svog para, ova ptica sa njim ostaje do kraja života. Hrani se uginulim životinjama, a na udaljenosti od 3km može da ugleda svoj obrok. Ova vrsta se kod nas može naći u kanjonu reke Uvac i to predstavlja njihovu najveću koloniju na Balkanu. Zbog smanjenog broja stoke, ali i uništavanja prirode, beloglavi sup je jedno vreme bio pred istrebljenjem.
Šareni tvor (Marbela peregusna)
Nastanjuje predele u Evropi i Aziji, a kod nas se može naći na Kosovu, Pešteru i istočnim krajevima Srbije. Hrana su mu sitni glodari i ptice. Ime ove vrste potiče od vrlo zanimljivih boja njenog krzna.
Iako deluje veoma umiljato, ova životinja je zapravo vrlo agresivna. Spada u ugrožene vrste, uglavnom zbog lova, ali i zbog uništavanja njenog staništa.
Mere zaštite životinjskog sveta u Srbiji
U cilju zaštite biljnih i životinjskih vrsta u svetu formiran je Međunarodni savez za očuvanje prirodnih resursa (IUCN), koji je objavio Crvenu listu životinja koje su pred istrebljenjem. U Srbiji je oko 430 vrsta životinja stavljeno pod najviši stepen zaštita, a među njima dominiraju ptice. U našoj zemlji postoji 5 bioregiona od ukupno 6 koliko ih ima u Evropi.
Takođe, kao i mnoge druge zemlje, i Srbija je formirala Crvene knjige u kojima su navedene nestale i ugrožene biljne i životinjske vrste. Postoje i Crne knjige sa listom onih vrsta koje su zauvek iščezle sa zemlje. Kako bi se očuvale ove ugrožene vrste, sprovode se određene aktivnosti: edukacija stanovništva, izgradnja hranilišta, kretanje ptica izvan njihovog staništa, zaštita lešinara.
