Na teritoriji Srbije u poslednjih nekoliko godina izgleda kao da je došlo do prave najezde zmija. Ranije, zmije su se sretale na njivama i šumama, dok danas postaje sve učestalije da zmiju vidimo ispred pragova svojih kuća, na sred ceste, u dvorištima javnih ustanova, pa čak ima zabeleženih slučajeva kada je u nekoliko navrata zmija viđena u gradskom prevozu.
Takođe, nije strano ni da sve veći broj ljudi čuva zmije u svojim domovima kao kućne ljubimce.
Većina ljudi dobije napad panike onog momenta kada vidi zmiju koja se približava. Ovo je u potpunosti normalna reakcija, ali nije uvek neophodna jer na teritoriji Srbije ima više neotrovnih, nego otrovnih zmija, te su možda ovi gmizavci jednostavno u potrazi za hranom i uopšte ne nameravaju da Vama priđu. Inače, ove životinje su nam i jedini pravi i iskreni saveznici u svakodnevnoj borbi protiv glodara. Naravno, postoje i zmije čiji bi ujed doveo i do fatalnih posledica, zbog čega je bitno znati koje sve zmije postoje u Srbiji i razlikovati otrovne i neotrovne zmije.
Sve zmije, bilo otrovnice ili ne, mogu da porastu i do čak 2 metara dužine. Sve mogu da plivaju i većina njih sa lakoćom gmiže po zidovima kuća ili drveću. Činjenica je jedna – ni jedna vrsta Vas neće napasti ukoliko se u Vašem prisustvu ne oseća ugroženom.
Ono po čemu ćete najlakše razlikovati da li Vam u susret ide zmija otrovnica ili neka bezazlena vrsta jeste po tome što otrovnice imaju trouglastu glavu, jer se njihove žlezde u kojima se nalazi otrov nalaze sa bočne strane glave, a samim tim imaju i izuzetno uočljiv vrat, dok im je fizionomija izuzetno obla.
Bezopasne
Belouška
Belouška uglavnom živi u mirnijim vodama, mada se može naći i u blizini manjih naselja. Ukoliko se oseti ugroženom, sikće, ali neretko i ujede čoveka, mada u njenom slučaju nema potrebe ni za intervencijom lekara. Ova zmija se uglavnom hrani žabama i sitnijim ribama, koje guta žive, i pticama i miševima, koje najpre davi.
Nju ćete prepoznati po blago trouglastoj glavi i obloj njušci, a iza glave sa obe strane ima po jednu svetlu mrlju polumesečastog oblika. Uglavnom je gornja strana tela siva i prekrivena sitnim crnim mrljama, dok je donja strana tela skroz bela i prekrivena sitnim mrljama. Raste do 3 metra, mada ćete u našim krajevima najčešće sresti Beloušku dužine 1 do 1,5 m.
Prugasti smuk
Prugasti smuk je jedna od najčešćih zmija koje se čuvaju kao ljubimci, jer se lako pripitome. Inače, u prirodi, više je karakterističan za rečne predele. Hrani se miševima i pacovima.
Mladunci imaju crnu boju i svetle prstenove oko tela, koji vremenom prelaze u 4 dugačke crne šare koje idu dužinom celog tela. Inače, prugasti smuk najčešće raste do dužine od 1,5 m, mada postoje zabeleženi slučajevi u kojima je zmija dostigla i veće dužine. Iako bezopasna, u slučaju da se oseti ugroženom, prugasti smuk sikće i napada.
Ribarica
Ribarica ili rečna zmija živi u brzim rekama, u kojima se i hrani sitnim ribama.
Ima izduženu glavu, a telo joj je prošarano kvadratastim šarama. Gornja strana tela je ili maslinastozelena ili svetlomrka.
Smuk
Smuk je jedna od najrasprostranjenijih vrsti zmija u čitavoj Evropi. Ponekad naseljava belogorične šume, livade sa visokom travom i grmljem, ali ipak najviše voli suva staništa, kao što su stene, ruševine ili kamenje. Izbegava visoke temperature, te leti love svakog trećeg dana, a neretko je možete videti kako visi sa drveta.
Smukovi gutaju svoj plen koji prethodno udave. Mlade jedinke jedu guštere, dok se odrasle jedinke hrane miševima, krticama, žabama, voluharicama, mladim vevericama i mladim pticama.
Smukovi imaju oble uske glave i okrugle krupne zenice. Njihovo telo je vitko i dugačko, sa donje streane beličasto, a sa gornje može biti siv, sivkasto – zelen i smeđ, dok je glava svetlija. Postoje i vrste kojima je prvih 20 do 40 cm tela svetle nijanse, sa belim rubovima, dok je ostatak tela crn.
Smukulja
Smukulja nastanjuje suve predele, uglavnom stenovite padine ili klisure.
Ona uglavnom lovi noći i hrani se manjim zbijama, gušterima, jajima ptica i drugih gmizavaca, insektima i miševima. Dešava se da, ukoliko su niže temperature, lovi i danju. Ona je izuzetno spora, ali, iako neotrovna, neretko prevari svoj plen tako što izvrne glavu, prestane da se pomera i ispušta miris truleži, da bi onda ugrizla plen zubom u kom ima parališući otrov.
Može dostići dužinu od 70 cm. Najčeše su smeđe boje, sa dva reda tamnih pruga koji se spajaju na glavi, mada mogu biti i sive ili crne.
Stepski smuk
Stepski smuk je najkrupnija vrsta zmije ne samo u Srbiji, već i jedna od najkrupnijih u Evropi. Može da dostigne dužine i do 200 cm, a sama po sebi ima izuzetno krupno telo. Izuzetno je brza, a može da se popne i do visine od 7 m.
Ova vrsta zmije se hrani manjim sisarima, pticama, gušterima i manjim zmijama. Iako nisu otrovne, umeju da budu izuzetno strašne, jer su one jedne od retkih zmija koje napadaju i svoj plen i čoveka čak i kada se ne osećaju ugroženim i to bez ikakvog prethodnog upozorenja.
Stepski smuk ima karakteristične okrugle zenice, smeđe ili maslinasto telo, duž kog se, duž svih krljušti, prevlači svetlija pruga, a donja strana tela je ili beličasta ili narandžasta.
Inače, ova vrsta zmije je na našim prostorima označena kao ugrožena vrsta, mada po Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode (IUCN) spada tek u kategoriju zadnje brige. Osim toga, nalazi se i na Prilogu II Bernske konvencije.
Šilac
Šilac je još jedna vrsta zmije koja na našim prostorima pripada kategoriji ugroženih vrsta, jer se, na teritoriji Srbije, danas može naći samo u Pčinjskom okrugu. Po prirodi nastanjuje suva mesta – kamenite terene i pustinje, a može se naći i u šumama i na poljima i poljoprivrednim zemljištima nadmorske visine do 200 m.
Ovo je inače izuzetno sitna vrsta zmije. Najveća ikada izmerena zmija je bila dužine 1,35 m, a najčešće su i kraće od 1 metra.
Ima izuzetno usku glavu i vitko telo, a boja prednjeg i zadnjeg dela tela se razlikuje. Prednji deo je uglavnom sivo – zelen ili maslinasto – smeđ, a sve bliže repu prelazi u smeđu ili crvenkastu boju. Oko oka ima svetlije nijanse, a sa bočne strane vrata uglavnom ima crne ili maslinaste pege- stomak je beo ili žut sa grebenastim krljuštima, koje, idući ka gornjem delu tela, postaju sve glatkije.
Otrovnice
Iako u svojim žlezdama nose otrov, ujedi ovih vrsti zmija koje naseljavaju naše krajeve su retko kada fatalne za ljude. Ipak, kada je reč o deci i starijim osobama, ujed zmije može znatno uticati na njihovo zdravlje.
Bosanski šargan
Za ovu vrstu zmija je retko ko čuo, a i primeri su veoma retki na teritoriji Srbije. Ipak, mogu se sresti na obroncima Šar – planine i Prokletija.
Ova vrsta zmije ne raste mnogo, svega do 50 cm, a mahom se hrani skakavcima i zrikavcima. Sam po sebi njen otrov nije fatalan za ljude, ali ipak nalazi svoje mesto u ovoj grupi, jer je jedan deo ljudi alergičan na neki sastojak otrova koji ona ubrizgava nakon ujeda.
Poskok
Poskok je najčešća vrsta zmije na našim krajevima. Nastanjuje nizijske krajeve i veoma je čest gost u naseljenim mestima. Veoma retko, ali opet ne ni nemoguće, može da poraste i do dužine od 1 m.
Karakteristično za poskoka je rog na vrhu njuške, a celo telo, i muških i ženskih jedinki, je prekriveno ili cik – cak šarama ili šarama u vidu brojanice. Mužjake i ženke možemo razlikovati po tome što su šare kod muških jedinki znatno izraženije i jasnije.
Šarka
Šarka je vrsta zmije otrovnice koju nije toliko teško naći u našim uzvišenim krajevima. Može se naći na brdovitim i planinskim područjima, te je možete sresti i u Obedskoj bari, Zasavici, Fruškoj gori, Vršačkom bregu, Staroj planini, Vlasinskoj visoravni, Prokletijama, Šar – planini, Kopaoniku i tako dalje.
Šarke ćete najlakše prepoznati po šari u obliku slova V na potiljku, a po celom telu ima tamnu cik – cak šaru. Kod ženskih jedinki je šara smeđa ili riđa, dok mužjaci imaju sivu ili smeđu šaru. Pored ovih uobičajenih, postoje i potpuno crne šarke.
